7
Ako odluče da pacijent mora da primi najnoviji i najefikasniji lek za bolest sa kojom se bori, lekari će mu odmah tu terapiju i obezbediti i to se podrazumeva, ali u Nemačkoj i drugim razvijenim zemljama, dok je Srbija po pitanju inovativnih terapija još uvek druga galaksija, priča za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije. Pet godina u našoj zemlji vladao je mrkli mrak kada su u pitanju inovativne terapije za najteža oboljenja, jer od 2011. do 2016. nijedan novi lek nije stavljen na pozitivnu listu, odnosno obezbeđen za lečenje pacijenata iz državnog budžeta. Tih pet godina je Srbija "pojela" najtežim pacijentima i nikada neće moći da ih vrati.
Zbog, još uvek neobjašnjivog odustajanja od stavljanja novih, inovativnih lekova na Listu tokom pet godina, ali i zbog ograničenog budžeta, Srbija je daleko iza razvijenih zemalja, kada je u pitanju lečenje pre svega kancerogenih, a onda i hroničnih i retkih bolesti.
U svetu se svake godine pojavi oko 40 inovativnih terapija za najrazličitije bolesti, čije su cene za budžet srpskog zdravstva, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), prevelike.
“Dostupnost inovativnih lekova u našoj zemlji još uvek je na nižem nivou nego što je to slučaj u nekim susednim zemljama kao što su Bugarska, Rumunija, Mađarska ili Hrvatska, gde osiguranici imaju na raspolaganju po tri puta više najnovijih inovativnih terapija. Razlog za to je što u našoj zemlji, u jednom dužem vremenskom periodu, sredinom prethodne decenije, nijedan inovativni lek nije došao na takozvanu pozitivnu listu. Tako nešto se više nikada ne sme ponoviti. Kada znamo da se u svetu svake godine registruje oko 40 novih inovativnih lekova, jasno je da se sa samo nekoliko godina pauze u stavljanju lekova na pozitivnu listu, može napraviti ozbiljan problem u dostupnosti ovih najefikasnijih terapija koje savremena medicina trenutno nudi”, objašnjava Pilipović.
Pa iako još uvek zaostajemo za regionom, važno je da se taj trend poslednjih nekoliko godina menja.
Pročitajte još:
7
3
0
13
“Posebno od 2019. godine, kada je u saradnji sa RFZO i uz podršku ministarstva finansija i ministarstva zdravlja, po prvi put napravljen plan sistemskog ulaganja u inovativne lekove. Ovaj plan je usaglašen i sa proizvođačima inovativnih lekova koji su se obavezali da se ovi
medikamenti ponude po najpovoljnijim mogućim uslovima, tako što su veliki deo troška, u proseku oko 30 odsto od cene, preuzeli na sebe. Zahvaljujući takvom planu, država je u prethodne tri godine izdvojila značajna sredstva, oko 8,5 milijardi dinara, u inovativne terapije i od ključnog je značaja da se sa tim procesom nastavi i u godinama pred nama”, kaže Pilipović, koji se dugo lečio od raka kože – melanoma.
Za potpuno dostizanje regiona, Srbiji je međutim potrebno ulaganje od oko pet milijardi dinara godišnje u narednih tri do pet godina, ističe on.
“Dobro je i što je država prepoznala ulaganje u inovativne lekove kao jedan od prioriteta u postizanju najvišeg nivoa javnog zdravlja tako da očekujemo da će i u 2023. i u narednih nekoliko godina, veliki deo od oko 70 inovativnih terapija koje još uvek čekaju dolazak na Listu, postati dostupno našim osiguranicima”.
U 2022. Srbija je imala rekordnu nabavku inovativnih lekova.
“Najviše ih je bilo za dijabetes. Međutim ni oboleli od dijebetesa nisu zadovoljni, jer je mnogo onih koji ne mogu da prime ove terapije. Naša zemlja mnogo kasni za svetom, jer postoji ogroman broj lekova za mnogo terapijskih oblasti, koje možda nikada neće stići do nas. Oboleli od raka pluća sada čekaju inovativni lek, jer nisu uspeli da ga dobiju prošle godine. Za karcinom mokraćne bešike na primer, u Srbiji nema nikakvog leka i ti ljudi prosto umiru u roku od nekoliko meseci nakon postavljanja dijagnoze. Lek za ovu bolest nije na Listi, ali može da se kupi po ceni od 60.000 evra godišnje, što naravno većina ljudi ne može da plati”, naglašava Pilipović.
Mi smo siromašno društvo, a imamo mnogo pacijenata, to je veliki problem.
“Mogli bismo da pomognemo sebi kada bismo radili na prevenciji, a ovako stalno ‘jurimo svoj rep’. Mi smo u sredini po broju obolelih od raka u evropskim okvirima, a na prvom smo mestu po broju umrlih, a to je velikim delom zato što ljudi ne idu na vreme kod lekara ili ne dobijaju na vreme dijagnoze. U odnosu na Zapad, na EU, mi smo druga galaksija. Kod njih su fondovi drugačiji, generalno daju mnogo više novca za terapije. Svaki lek koji odobri evropska agencija za lekove, odmah postaje dostupan pacijentima”, kaže Pilipović.
Kada je 2019. Srbija stavila jednu terapiju na pozitivnu listu, Bugarska je stavila 21, a Hrvatska 18. Dodatni problem je što u Srbiji prođe između 200 i 300 dana da neki lek bude dodat na Listu, a za inovativne onkološke terapije potrebno je i do tri puta duže vremena.
Od gotovo 40.000 ljudi koliko u Srbiji svake godine oboli od svih vrsta raka, samo kancer pluća bude dijagnostikovan kod više od 7.000 građana.
“Pre tri godine konačno su i u Srbiji uvedene savremene terapije za rak pluća, ali od oko 7.000 obolelih, svega 600 ljudi prima savremene terapije, dok imunoterapiju, trenutno u Srbiji o trošku RFZO, dobija nažalost manje od 400 pacijenata. Imunoterapija predstavlja pravu revoluciju u lečenju raka pluća, ali i drugih vrsta kancera. Pacijenti očekuju da će se kriterijumi za dobijanje savremenih terapija proširiti u 2023. Time bi mnogo veći broj pacijenata imao priliku da se leči na najsavremeniji način, čime bi se poboljšao kvalitet njihovog života, a stope za preživljavanje i izlečenje višestruko povećale. Nadu nam daje podrška direktorke RFZO koja je izjavila da će u najskorije vreme Fond povećati broj pacijenata koji se od raka pluća leče imunološkim i ciljanim terapijama”, kaže za Nova.rs. Olja Ćorović, iz Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim Plućima“.
Takođe, za obolele od retkih bolesti uvek ima potrebe za proširenjem lekova jer svakog meseca se u svetu pojavi nova terapija.
“Lekovi za retke bolesti uglavnom nisu na listama, osim onih za hemofiliju. Ostali lekovi se nabavljaju preko Fonda i budžeta za retke bolesti. Uvek ima potrebe za proširenjem lekova koji se nabavljaju preko Komsije za retke bolesti, a pre svih je genska terapija za spinalnu mišićnu atrofiju. Takođe terapija za buloznu epidermolizu (pacijenti su poznati kao deca – leptiri), koja ove godine izlazi biće prva terapija koja će se pojaviti za njih. Jako je važno da čim bude odobrena od strane regulatornih tela, odmah bude dostupna i u Srbiji”, objašnjava za Nova.rs Olivera Jovićević, predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS).
Svakog meseca, ističe ona, dobijamo nove informacije o inovativnim terapijama.
“Važno je da na pravi način nadležni raspoređuju sredstva za retke bolesti jer su potrebe mnogo veće od onoga što se u ovom trenutku izdvaja. Potrebno je 12 milijardi dinara godišnje, bez genskih terapija, a 2022. budžet za retke bolesti sa rebalansom iznosio je 4,3 milijarde. RFZO ipak uvek iznađe rešenje da što veći broj pacijenata bude pokriven na osnovu onih sredstva koje imamo i na tome smo zahvalni”, kaže Jovićević.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare