Vlada vam je pojeftinila slavsku trpezu, ali će to, ipak, stići na naplatu

Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Odluka Vlade da na dva meseca zamrzne cene osnovnih životnih namirnica - ulja, brašna, šećera, mleka i svinjskog mesa, može biti od koristi onima koji u tom periodu spremaju slavsku, novogodišnju ili božićnu trpezu, ali dugoročno od toga korist neće imati ni država ni trgovci ni građani. Ukoliko bi ova mera bila produžena, a inflacija postane brža doći će do nestašica kakvih smo bili svedoci devedesetih, kaže za Nova.rs ekonomisata Mihailo Gajić iz Libeka.

Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica: kristal šećera, belog brašna, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog mesa od buta i pasterizovanog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, tako da one ne prelaze nivo cena od 15. novembra.

Ekonomista Gajić objašnjava da je Vlada posegla za ovom merom jer je visina inflacije u Srbiji već sad izašla iz okvira koje je za ovu godinu postavila Narodna banka Srbije (NBS).

“Kada pričamo o opštoj inflaciji od recimo 5 ili 6 odsto na godišnjem nivou to ne znači da su sve cene isto toliko porasle. Značajan deo prehrambenih proizvoda je u toku poslednjih nekoliko meseci poskupeo i više od toga. A kada pogledate ankete o potrošnji vidite da 40 odsto kućnog budžeta prosečne porodice odlazi na hranu, što znači da mnogo više ljude pogađa rast cena hrane nego nekih drugih proizvoda”, kaže Gajić i dodaje da je po sredi pokušaj Vlade da ove proizvode, bar u toku praznika, većini stanovnika učini pristupačnim.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Smatra da će ova mera, ukoliko mera bude trajala samo do kraja januara, oštetiti poslovne uspehe kompanija, ali nije nešto što može previše da ugrozi sistem.

“To će imati posledice na proizvođače i trgovce jer će njima nastaviti da rastu cene inputa – transporta, goriva, energenata, dok će cenu proizvoda morati da drže na istom nivou. To znači da će oni morati da proizvode robu sa sve manjom maržom dok se ona u potpunosti ne istopi”, kaže.

Međutim, ukoliko inflacija postane nešto brža nego što je sad slučaj i ukoliko se mera zamrzavanja produži, upozorava da će doći do nestašice robe kao devedesetih. Podseća da je i devedesetih, kao i sad, država od proizvođača tražila da ne smanjuju količinu isporučenih namirnica sa zamrznutom cenom, ali to nije imalo efekta.

Povezane vesti:

“Ne možete da isporučuje hiljade litara mleka dnevno a da na svakom litru gubite nekoliko dinara. U tom slučaju možete privremeno da zatvorite proizvodnju ili da prodajete robu na crnom tržištu jer ako nastavite sa takvim poslovanjem za par meseci moraćete da stavite katanac na firmu. To je upravo ono što se dešavalo devedesetih kada su se ulje, šećer, mleko prodavali po jako niskim cenama ali ih u prodavnicama nije bilo”, upozorava.

Na pitanje kakve cene ovih namirnica možemo da očekujemo nakon 60 dana zamrzavanja, kaže – one koje bi u tom trenutku dostigle da nije bilo zamrzavanja.

“Cene inputa za ove proizvode niko nije ograničio, niti može jer ih ima mnogo. Ukoliko inflacija bude bila 2 ili 3 odsto, neće cene u februaru da skoče samo za toliko nego za razliku koja je propuštena”, objašnjava.

Na pitanje šta ovom merom zapravo dobijamo kaže:

“Dobijamo da za vreme kupovima oko velikih praznika kao što su Sveti Nikola, katolički i pravoslavni Božić, Nova godina, neke od cene namirnica budu niže nego što bi inače bile. To bi trebalo najviše da pomogne siromašnijim slojevima stanovništva. Mi dobijamo neku vrstu obećanja da će država veoma lošim merama da štiti šire slojeve stanovništva a od toga ne može da ih zaštiti.”

Navodi da je inflaciju zapravo izazvala sama država i Narodna banka svojim monetarnim merama i merama fiskalne politike.

“Kad već imate relativno visok ekonomski rast, kad imate relativno pokidane lance proizvodnje ne treba da imate fiskalne stimuluse – da delite pare svima da ih troše, od 20.000 dinara za penzionere, preko 30 evra svakom punoletnom stanovniku do velikih izdataka države kroz budžetski deficit. Država nije uradila prvi deo posla kako treba a sada to pokušava da opravda ovih drugim lošim merama”, naodi.

Zaključuje da bi u ovoj situaciji, kad je već do nje došlo, mnogo bolje rešenje bilo puštanje osnovih namirnica iz robnih rezervi, ukoliko ih Srbija uopšte ima.

Bonus video: Skočile cene na pijaci

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram