Uprava carina: Podaci o uvozu vakcina strogo poverljivi

Nova ekonomija je 15. marta ovoj Upravi pri Ministarstvu finansija poslala zahtev u kome smo tražili podatke o uvozu vakcina određenih tarifnih oznaka koje se odnose pre svega na vakcine protiv koronavirusa kao i vakcine za veterinarsku upotrebu.Tražili smo podatke o ukupnoj vrednosti, količini, zemlji iz koje je vakcina uvezena, podatke o pravnim ili fizičkim licima koje su vakcine uvozili kao i informaciju da li su navedeni proizvodi prilikom uvoza posedovali prateću dokumentaciju koju izdaje Agencija za lekove i medicniska sredstva.Ni na jedno od ovih pitanja nije odgovoreno iz Uprava carina već je celokupni zahtev odbijen zbog tajnosti podataka.Podsetimo, Nova ekonomija je, na osnovu podataka koje smo dobili iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS), objavila da je uvoz vakcina za humanu medicijnu porastao za skoro 160 miliona evra u 2021. godini, što je najverovatnije i ukupno izdavajanje za nabavku svih vakcina protiv COVID-19 u toku prošle godine.Ukupni uvoz vakcina je prošle godine bio 180,6 miliona evra, pokazuju podaci koje je Nova ekonomija dobila od Republičkog zavoda za statistiku, što je međugodišnji skok od oko 850 odsto.Godišnji uvoz vakcina za ljudsku upotrebu je u proteklih pet godina prosečno iznosio oko deset miliona evra, a 2020. godine on je bio skoro duplo veći, 19 miliona evra.Vrednost ove razmene je 2020. godine najverovatnije porasla upravo zbog početka uvoza vakcina protiv koronavirusa tog decembra.Na primer, duplirana je vrednost uvoza vakcina iz Belgije gde se proizvodi Fajzer-Biotek (Pfizer) vakcina.Međutim, značajno veći skok uvoza beleži se 2021. godine kada je počela kampanja masovne vakcinacije.Najviše vakcina uvezeno je iz Kine, Belgije i Rusije, odnosno upravo iz država čije smo vakcine protiv koronavirusa kupovali.Za uvoz iz Kine i Rusije je moguće tvrditi da se u potpunosti odnosi na vakcine protiv koronavirusa, jer u Srbiji nije registrovana, niti je dobila dozvolu za uvoz, nijedna drugo sredstvo za imunizaciju iz dve države, pokazuju javno dostupni podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Dakle, iz Kine i Rusije mogle su da se uvoze jedino vakcine protiv SARS-CoV-2.Nova ekonomija je od Uprave carina tražila podatke o uvozu veterinarskih vakcina jer se u javno dostupnim bazama RZS (diseminaciona baza) pojavljuje značajan skok uvoza ovog medicinskog sredstva.Međutim, prema podacima koje je naša redakcija dobila od ove institucije, skok uvoza je ipak samo zabeležen kada su u pitanju vakcine za humanu medicinu. Na pitanje zbog čega se podaci razlikuju, iz RZS nam je odgovoreno da su tačni oni podaci koje smo dobili iz Odseka za statistiku spoljne trgovine."Podaci u diseminacionoj bazi su preliminarnog karaktera i još uvek podložni su korekcijama i usklađivanjma sa međunarodnim nomenlaturama i klasifikacijama. Inače, radi se o dve različite klasifikacije, podaci koje ste dobili iz Odeljenja spoljne trgovine su detaljniji", napisano nam je u odgovoru.BONUS VIDEO Dr Ćeranić: Neznanje uzrok nevakcinisanja u Novom Pazaru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dreranineznanjeuzroknevakcinisanjaunovompazaru-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3166273"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram