"Telekom Srbija" traži dozvolu svojih akcionara da emituje 200 miliona evra vredne korporativne obveznice, sa ciljem finansiranja poslovnih potreba, uključujući i refinansiranje postojećih finansijskih obaveza. Deo tog novca, ukoliko emisija uspe, žele da iskoriste za unapređenje poslovnih aktivnosti. Pitanje je zašto ta kompanija preplaćuje kablovske operatere više puta, a onda hoće da se dodatno zaduži emitovanjem korporativnih obveznica.
„Telekom Srbija“ rešio je da od svojih akcionara – čitajte – države, jer mali akcionari nemaju nikakav uticaj na poslovanje te kompanije – zatraži podršku da emituje korporativne obveznice u vrednosti od 200 miliona evra.
Nije problem, naravno, u obveznicama, koliko u nameri „Telekoma“ da optereti sopstvene bilanse novim dugom.
Samo dan ranije, Nova.rs objavila je analizu koja ukazuje na to da je „Telekom“, kada je kupovao manje kablovke operatere na čelu sa „Kopernikusom“ i „Radijus Vektorom“, preplatio te firme tri do pet puta preko tržišne cene.
Pročitajte još:
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić javno iznela sumnju da su te transakcije napravljene kako bi vlasnik „Kopernikusa“ i brat poverenika Srpske napredne stranke za Niš Srđan Milovanović došao do novca za preuzimanje televizija „Prva“ i B92″ – i pretvorio ih u „glasila režima“.
„Telekom Srbija“ je, inače, tokom 2018. godine i početkom prošle godine pokupovao čitav niz manjih kablovskih operatora, na čelu sa „Kopernikusom“ i „Radijus Vektorom“, a ukupna vrednost svih preuzimanja koje je sproveo bila je 300 miliona evra
Sa druge strane, na konferenciji za medije „Telekoma Srbija“, generalni direktor Predrag Ćulibrk i njegov saradnik Vladimir Lučić potvrdili su da je trenutni dug te kompanije prema bankama 1,152 milijardi evra.
„Naravno da smo se zadužili, ništa ne krijemo. Imamo veliko poverenje banaka. Sve naše investicije su dobro tempirane i fokusirane. Svi naši potezi su na korist kompanije i Srbije“, istakao je Ćulibrk.
Novo zaduženje preko korporativnih obveznica podrazumevalo bi da „Telekom Srbija“ izda korporativne obveznice nominalne vrednosti 23,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra) na rok od pet godina.
Foto: Nova.rs
Igrom slučaja, isti je rok trajanja još jednog ugovora koji je Marinika Tepić označila ključnim za postojanje osnovane sumnje da je novac koji je „Telekom Srbija“ isplatio kompaniji Wireless Media iskorišćen za kupovinu Adria Media grupe, odnosno dnevnog lista „Kurir“.
Pročitajte još:
Dakle, „Telekom Srbija“ traži dozvolu da se ponovo zaduži, samo ovoga puta preko korporativnih obveznica.
Čini se da je berzanski stručnjak i glavni broker „Momentum sekjuritiz“ Nenad Gujaničić demonstrirao vidovitost pravog analitičara kada je u maju za Nova.rs izjavio da „ćemo veoma lako biti svedoci situacije da NBS otkupljuje korporativne obveznice ‘Telekoma Srbija’ koji već osam godina odbija da se pojavi na berzi“.
Narodna banka je, inače, kreirala mogućnost da korporativne obveznice otkupi od poslovnih banaka, na sekundarnom tržištu, i tako stvorila „vezu“ između javnog i privatnog novca koji bi mogao da se angažuje oko ovih hartija od vrednosti.
Sa druge strane, upravo je „Telekom Srbija“ prva među državnim i privatnim kompanijama koja je rešila da iskoristi pojednostavljenu proceduru izdavanja korporativnih obveznica kako bi pokušala povoljnije da se zaduži – jer tome ove obveznice i služe.
Pojednostavljenje procedure izdavanja korporativnih obveznica bilo je, inače, deo „antikorona“ paketa za privredu, koje su promovisali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali.
„Želimo da pomognemo privatnom sektoru kroz garantne šeme sa komercijalnim bankama… Imaćemo još akcije sa sa korporativnim obaveznicima da bismo osnažili i deo naših preduzeća poput Puteva Srbije ili EPS-a, ali i druge privatne kompanije koje žele da podstiču izvoz i ulažu u regionu”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pojašnjavajući kako su „ti mehanizmi već napravljeni i da je prve odluke Narodna banka Srbije (NBS) donela prethodnih dana“.
Upravo je ta „pomoć“ privredi kroz korporativne obveznice ono što brine stručnjake, jer bi moglo da dođe do „prelivanja“ državnog novca na finansiranje kompanija, što prema njihovom mišljenju predstavlja ozbiljan rizik po javne finansije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare