Foto: N1

Ideja da bi domaće državne i privatne firme mogle da emituju korporativne obveznice kako bi došle do povoljnog novca lansirana je uoči predstavljanja antikriznih mera, i našla je svoje mesto u državnom antikorona paketu. Stručnjaci sa kojima je Nova.rs razgovarala upozoravaju da je emitovanje takvih hartija delikatna operacija, koja nikako ne sme da se pretvori u ono na šta počinje da liči - a to je "primarna emisija novca iz devedesetih", prema rečima brokera Nenada Gujaničića, odnosno "finansiranje javnih preduzeća od strane Narodne banke", na šta upozorava ekonomista Milojko Arsić.

„Želimo da pomognemo privatnom sektoru kroz garantne šeme sa komercijalnim bankama… Imaćemo još akcije sa sa korporativnim obaveznicima da bismo osnažili i deo naših preduzeća poput Puteva Srbije ili EPS-a, ali i druge privatne kompanije koje žele da podstiču izvoz i ulažu u regionu“, rekao je u sredu uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i dodao da su ti mehanizmi već napravljeni i da je prve odluke Narodna banka Srbije donela prethodnih dana.

Postavlja se pitanje da li je izdavanje korporativnih obveznica, kao mehanizam koji je država pojednostavila kako bi pomogla privredi da se izbori sa posledicama pandemije, upravo postao mehanizam za „ojačavanje“ državnih i javnih preduzeća.

„Rizik po stabilnost javnih finansija“

Berzanski analitičar i glavni broker u Momentum Securities Nenad Gujaničić podseća da, kada se na tržištu emituju obveznice, investitori žele da znaju za šta su namenjena ta sredstva, jer, kako kaže, svrha i opravdanost tog projekta u velikoj meri određuje rizik investitora da taj novac, uvećan za kamatu, neće moći da povrate.

„To znači da kompanija, prilikom emisije obveznica, investicionoj javnosti predstavlja ‘Prospekt’, u kome se navode finansijski uslovi emitovanja obveznice, značajni rizici, finansijsko stanje kompanije i planovi kako će se prikupljena sredstva upotrebljavati“, objašnjava Gujaničić za Nova.rs.

Nenad Gujaničić / Foto:N1

 

EPS i „Putevi Srbije“ u brojkama

Prema podacima Agencije za privredne registre za poslovnu 2018. godinu, koji su i najsvežiji dostupnu podaci, EPS je imao poslovni prihod od čak 263,99 milijardi dinara, ali je, uprkos tome, i tu godinu završio sa samo 1,6 milijardi neto dobiti i istorijskim gubitkom od čak 120,43 milijarde dinara.

EPS je, takođe, preduzeće koje zapošljava 25.761 radnika, što ga čini najvećim poslodavcem u Srbiji.

Na listi gubitaša su i Putevi Srbije, uprkos prihodima iz poslovanja od 31,7 milijardi dinara iz 2018. „Putevi“ imaju 1.693 zaposlena.

Gujaničić skreće pažnju da je najveći problem vidi u situaciji u kojoj će probrane kompanije imati faktički osiguran plasman obveznica zbog donete odluke da Narodna banka Srbije (NBS) ove papire otkupljuje na sekundarnom tržištu, biće prilično nizak nivo zainteresovanosti investitora (banaka, pre svega) da ocenjuju kvalitet ovih obveznica, jer će imati sigurnog kupca na sekundarnom tržištu.

Pročitajte još:

„Tako se lako može desiti da se portfelj NBS-a napuni nekredibilnim dužničkim hartijama od vrednosti, jer nijedan od emitenata nije listiran na tržištu, nema većinu elemenata korporacije poput onih u tržišnim privredama. Stoga ove najavljene operacije u velikoj meri podsećaju na primarnu emisiju novca tokom devedesetih, što je svakako ogroman rizik po stabilnost javnih finansija“, upozorava Nenad Gujaničić za Nova.rs.

„Narodna banka da se bavi monetarnom politikom, a ne finansiranjem javnih preduzeća“

Profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića brine kakva će biti uloga Narodne banke u celoj priči oko korporativnih obveznica „na srpski način“.

„NBS bi trebalo da otkupljuje korporativne obveznice isključivo u funkciji vođenja monetarne politike, odnosno kako bi obezbedila dovoljno likvidnosti na tržištu. To nikako ne bi trebalo da bude način da se pomogne određenim preduzećima“, naglašava Arsić.

Milojko Arsić / Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Prema njegovoj proceni, za sada – a ni u dogledno vreme – ne postoji potreba za takvim načinom obezbeđenja likvidnosti, zato što poslovne banke već imaju dovoljno državnih hartija od vrednosti koje mogu da prodaju centralnoj banci.

„NBS je tokom vanrednog stanja otkupila državne obveznice u vrednosti od 41 milijardu dinara. Ona reguliše i likvidnost na deviznom tržišu i kroz ‘swap’ transakcije.

Zato ne bi bilo dobro da NBS otkupljuje korporativne obveznice koje su potencijalno nekvalitetne, jer bi to moglo da znači da se neka vrsta kvazi-fiskalnih funkcija prebacuje na centralnu banku, i da ona služi za finansiranje javnih preduzeća, što je potpuno neprimereno njenoj ulozi“, naglašava profesor Arsić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)