Stručnjaci: Prosečna godina za srpsku poljoprivredu

Milan Prostran rekao je da će ova godina u poljoprivredi biti prosečna, ali da su zbog tržišnih uslova i rasta cena, pre svega osnovnih ratarskih kultura kukuruza, pšenice, suncokreta i soje finansijski rezultati bolji nego kada rod bude veći."U poslednjih deset godina učešće poljoprivrede u stvaranju bruto domaćeg proizvoda bilo je oko 9,5 odsto, a ove godine bi vrednosno moglo da iznosi oko 15 odsto", rekao je Prostran.Dodao je da su cene soje i suncokreta više za čak 20-30 odsto u odnosu na 2019. godinu, što će nadoknaditi prihode izgubljene na prinosima.

Prostran je rekao da je zbog pandemije i smanjenog izvoza i priliva turista najveći problem u stočarstvu, odnosno u viškovima tovnih junadi za koje je teško naći tržište, pa su cene tog mesa drastično pale.Istakao je da će se u Srbiji osetiti i "veliki pritisak" svinjskog mesa izvezenog iz Nemačke, jer je Kina obustavila uvoz iz te zemlje.Prinosi u poljoprivredi su, prema rečima profesora u penziji Miroslava Maleševića, prosečni, pa čak i kukuruza, iako se zbog kiše očekivao rekordan rod."U poslednjih deset godina prosečan rod kukuruza bio je od šest do 7,5 tona po hektaru, a ne verujem da će ove godine biti osam tona", rekao je Malešević.

Suša je, prema njegovim rečima, napravila veću štetu nego što se procenjivalo pre mesec dana, a deo gubitaka u prinosima nastao je zbog neprimenjenih agrotehničkih mera.Istakao je da su prinosi soje i suncokreta, zbog nedostatka vlage, ispod višegodišnjih proseka, a da se svega dva odsto kukuruza od oko skoro milion hektara, navodnjava."Rast cena kukuruza, pšenice i ostalih ratarskih kultura je znak da te robe nema na zalihama i da je ponuda manja u odnosu na tražnju", rekao je Malešević.Profesor za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su procene da je rod voća manji za pet-šest odsto u odnosu na prošlu godinu, ali da su cene pojedinog voća više od 25 do 30 odsto."Srbija ove godine od izvoza voća može da očekuje devizni priliv od oko 600 miliona dolara", rekao je Keserović.Rastu cene voća, posebno jagoda jer više nisu zabeležene u poslednjih 15 godina, doprinela je veća potražnja zbog pandemije virusa COVID-19 i potrebe da se u organizam unosi više vitamina.Keserović je rekao da su visoke i cene jabuka koje se izvoze i da je ove godine problem bio jedino sa niskim cenama višanja, kupina i šljiva.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram