Kilogram i 800 grama svinjetine, 400 grama junetine, 2,8 kilograma piletine, 200 grama juneće džigerice i 300 grama suvih rebara nisu sastojci za bogati ručak za familiju okupljenu za nedeljnom trpezom, već mesečno "sledovanje" tročlanoj porodici u Srbiji prema minimalnoj potrošačkoj korpi. Onoj korpi koja je i dalje nedostižna za srpski minimalac i od njega veća za više od 5.000 dinara, piše N1.
Oko 350.000 ljudi u Srbiji radi za minimalnu zaradu koja za jedan radni sat iznosi 183,93 dinara, pa minimalac u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu, ove godine varira od 29.429,8 dinara koliko je bio u februaru, do 33.843,12 dinara koliko iznosi za mart.
Da li će se i za koliko povećati minimalna vrednost radnog sata u Srbiji zavisi od ishoda pregovora koji još traju. Iz države su, i pre početka razgovora dve suprotstavljene strane poručili da je realno povećanje minimalca na 35.000 dinara. Poslodavci smatraju da bi minimalna zarada mogla da bude veća za najviše 2.000 dinara srazmerno očekivanom privrednom rastu od šest odsto. To je manje od iznosa koji je najavila država. Sindikati, pak, zahtevaju da se minimalac konačno izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom na nivou od 39.000 dinara – „a i to je na nivou preživljavanja“, poručili su.
Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, minimalna potrošačka korpa za maj 2021. godine iznosila je 39.278,58 dinara. Istovremeno, minimalna zarada u tom mesecu bila je 30.900,24 dinara. Prosečna plata u Srbiji, pak, za taj mesec bila je više nego duplo veća od minimalca – 65.025 dinara.
Šta je, zapravo, minimalna potrošačka korpa na kojoj insistiraju sindikati i je li dovoljna za život?
Prema podacima minimalne potrošačke korpe tročlano domaćinstvo mesečno za hranu i bezalkoholna pića troši 17.569 dinara. Ostatak do 39.278,58 dinara troši se na račune – 7.713 dinara, alkoholna pića i duvan – 3.269,8 dinara, odeću i obuću 1.160 dinara…
Mesečno tročlano domaćinstvo, prema minimalnoj korpi, troši 1.468 dinara za zdravstvo, 2.206 dinara za transport, 990 dinara za komunikacije (što bi trebalo da uključuje račune za korišćenje mobilnih telefona), 1.503 dinara za rekreaciju i kulturu, 290 dinara za hotele i restorane, ali i 127 dinara za – obrazovanje, što je 36 dinara manje nego što je mesečno predviđeno za dva i po litra bezalkoholnih napitaka („koka kola, pepsi kola i slično“ kako je definisano potrošačkom korpom).
Statistika računa da tročlano domaćinstvo, prema minimalnoj korpi, mesečno troši kilogram pirinča, kilogram testenine, 22 kilograma hleba.
Među povrćem količinski preovladava mesečna potrošnja krompira od 7,5 kilograma, pa kupusa od 5,5 kilograma, dok se crnog luka troši dva kilograma, salate kilogram i po, a paradajza 1,4 kilograma. Tu je i pola kilograma boranije (zamrznute) i 700 grama zamrznutog graška, 800 grama šargarepe, po kilogram konzervisanog krastavca i cvekle, pola kilograma spanaća. Na spisku povrća je i 1,5 kilograma pasulja.
Spisak voća je siromašniji – svega 200 grama limuna, po kilogram pomorandži i banana, 100 grama šljiva i pet kilograma jabuka.
Minimalna potrošačka korpa obuhvata i tri litra jogurta mesečno (ili kiselog mleka, kefira), dva kilograma belog sira, 300 grama kajmaka, 300 mililitara pavlake (što je manje od dve čaše od po 1,8 decilitara pavlake što je uobičajeno pakovanje).
Za troje ljudi mesečno je predviđeno 48 jaja, a od suhomesnatog – 200 grama čajne kobasice, 300 grama slanine, 200 grama viršli, 300 grama jetrene paštete, pola kilograma kobasica od svinjskog i mešanog mesa i – 900 grama mortadele.
Tu je i tri litra vode mesečno, isto toliko soka, već pomenutih dva i po litra bezalkoholnih napitaka (koka-kola, pepsi i sl.), 600 grama kafe, 100 grama bombona, 200 grama mlečne čokolade…
Novi sastanak na temu povećanja minimalne zarade u Srbiji zakazan je za ponedeljak 23. avgust, a ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević je, posle sastanka Socijalno-ekonomskog saveta (SES) na kome nije zauzet stav povodom minimalne cene rada, istakla da „ono što je sigurno je da povoljni indikatori u našoj zemlji pokazuju da se može povećati minimalna cena rada„.
Vrednosti prosečne i minimalne potrošačke korpe redovno objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Ukupnu vrednost minimalne potrošačke korpe čini zbir izdataka za hranu i ostalih proizvoda i usluga koji čine ličnu potrošnju domaćinstva. Izveštaj dostupan na sajtu ministarstva radi se na osnovu podataka o vrednosti potrošačke korpe i podataka Republičkog zavoda za statistiku.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare