Šta je za prosečnu platu moglo da se kupi 2012, a šta može danas: Koliko su porasle zarade, a koliko cene namirnica

Kako piše Nova ekonomija, ovaj, trostruko veći iznos, jedan je od glavnih argumenata vlasti u medijskim nastupima i debatama. Naravno, postavlja se pitanje - da li je rast plata realan ili je samo pratio rast cena i šta zapravo od jedne prosečne plate može da se kupi? Da li je eventualni pomak dovoljan za više od decenije stalne vlasti iste političke opcije ili je suviše mali da bi se mogao smatrati uspehom?

Nova ekonomija je upoređivala zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku za mesec januar obe godine - 2012. i 2025. Upoređivali su cene osnovnih prehrambenih proizvoda, goriva, kućnih uređaja, kvadrata stana...

Tako se iz zvaničnih podataka vidi da je u 2012. godini prosečna plata bila dovoljna za oko 66 kilograma junetine ili 140 kilograma celog pileta. Takođe, iznos prosečne plate pokrivao je 732 kilograma krompira, 3.330 jaja i nešto više od 407 litara mleka.

S druge strane, u 2025. godini, kada je prosečna plata iznosila 107.476 dinara, za taj iznos moglo je da se kupi više mesa - 97 kilograma junetine, odnosno 358 kilograma pilećeg mesa. Moglo je da se kupi i više jaja - 4.885 komada, kao 693 litara mleka. Suprotno tome, prosečna plata mogla je da pokrije 716 kilograma krompira - manje nego 2012. godine.

Šta se desilo sa cenama za tih 13 godina? Pre svega, junetina je poskupela sa 550 na 1.100 dinara po kilogramu, a piletina drastično manje - sa 260 na 300 dinara. Krompir je poskupeo sa 50 na 150 dinara po kilogramu, dok je cena jaja duplirana - sa 11 na 22 dinara po komadu. Takođe, litar mleka je poskupeo sa 90 na 155 dinara.

Druga kategorija koju je Nova ekonomija poredila jeste gorivo, čijim su visokim cenama mnogi vozači u Srbiji nezadovoljni. U 2012. godini tadašnja prosečna plata bila je dovoljna za oko 269 litara benzina ili 267 litara dizela. Oko deceniju i po kasnije, u januaru 2025, prosečna plata pokrivala je 590 litara benzina ili 540 litara dizela. Što se tiče samih cena naftnih derivata, početkom 2012. benzin je varirao od 134 do 139, a dizel od 136 do 139 dinara po litru. Ipak, ove godine cene su iznosile 182 dinara po litru benzina, odnosno 199 po litru dizela.

Stanovi i dalje nedostižni

Rešenje stambenog pitanja za većinu podstanara u Srbiji gotovo je nezamislivo, kako pre 13 godina tako i sada.

Tako je u 2012. godini prosečna plata mogla da priušti tek 0,18 kvadratnih metara stana u Beogradu iliti prostor od dve keramičke pločice. Tada je, inače, prosečna cena kvadrata bila oko 1.800 evra.

Više od decenije kasnije, 2025. godine, situacija nije daleko bolja, pa prosečna plata može da priušti tek trećinu kvadrata, ili u primeru Nove ekonomije, ni 3,5 pločice. Inače, prosečna cena je početkom ove godine bila tek nešto manja od 3.000 evra po kvadratu.

Kuhinjski uređaji priuštiviji sada

Kada je reč o kuhnjskim uređajima, nameštaju i slično, poslednji zvanični podaci odnose se na 2023. godinu, kada je prosečna plata iznosila 98.143 dinara. Tada je, primera radi, prosečna plata mogla da pokrije dva kauča (prosečna cena 32.965 dinara), tri električna šporeta (28.198 dinara), isto toliko frižidera (29.992), a novca je bilo dovoljno za zagrevanje 794 kvadrata, imajući u vidu da je zagrevanje jednog kvadrata koštalo 123,55 dinara.

Kada su u pitanju isti troškovi, samo 2012. godine sa prosečnom platom mogao je da se kupi jedan kauč (cena 19.506 dinara) - ili statistički 1,87 kaučeva, jedan električni šporet (22.897), baš kao i frižider (24.386). Plata je bila dovoljna za zagrevanje 414 kvadrata, jer je grejanje koštalo 88,44 dinara po kvadratu.

Dakle, iz ovih podataka može se zaključiti da je prosečnom građaninu nekada bilo teže da priušti skuplje uređaje ili nameštaj.

Manipulacija podacima ili realan rast standarda?

Iako zvanični podaci zaista pokazuju da sada može da se kupi više hrane, postoje i oni građani koji sumnjaju u tačnost ovih podataka, prvenstveno zbog primera iz prakse. Jedna od njih je i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, koja za Novu ekonomiju kaže da pravi životni standard nije jednak zvaničnim brojkama.

"Sve je poskupelo i jednostavno nije tačno da sada možemo nešto više da kupimo. Ne možemo. Naravno, porast zarada donekle prati rast cena, ali to zavisi od profesije i apsolutno ne verujem da u globalu možemo da kažemo da se sada bolje živi", smatra Savić.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je svaki napredak dobar, ali da bi on mogao da bude veći.

"Pitanje životnog standarda vrlo je subjektivno. Suštinski, možemo da imamo veći rast, i ako me pitate da li treba da budemo apsolutno zadovoljni ekonomskom situacijom - ne. Ipak, ja kao ekonomista moram da kažem da je svaki napredak dobar, dokle god ga ima", zaključuje Savić.