6
"Rudna renta u Srbiji iznosi od tri do sedam posto, to je zastrašujuće malo. To je jedini naš ugovoren i stabilan prihod. U drugim zemljama je taj procenat uvek dvocifreni", kaže za Novu konsultatnt za strana ulaganja Milan Kovačević. Na taj način on razbija sve laži i iluzije koje nam setviraju predstaavnici vlasti - da su rudarenje i iskopavaanje litijuma koje preti da nam uništi prirodu, zapravo velika ekonomska šansa.
Procenjuje se da u Srbiji ima više od 70 lokacija na kojima se vrše istraživanja i priprema iskopavanje ruda. Sa takvim bogatstvom treba pažljivo
„Bilo bi pametno promeniti propise i povećati procente. Trebalo bi pripremiti veće tarife, ako mislimo da imamo koristi od rudarstva.
„, kaže naš sagovornik.
Kako sada stoje stvari, mi svoje rudno bogatsvo budzašto dajemo, već i nemamo pravu procenu šttee po životnu sredinu koju to može da donese.
„Bilo bi pametno da je napravljen tim, nije trebalo sve ostaviti u rukama minstarstava. Trebalo je i da se napravi jedna studija – iz toga bismo utvrdili koliko bi nam ekonomski bilo ili ne bi bilo korisno. Ukoliko bi se u tu studiju ubacile i posledice, onda bi i te posledice trebalostaviti u naše rashode. Ako je ta naknada od tri do sedam posto – da li na ta naknada pokreiva išta, ili ćemo morati jođ ponešto mi da uradimo sa našim novcem?“, objašnjava sve propuste i postavlja prava pitanja naš sagovornik.
„Kod nas se olako troši novac i olako se ulazi u krupne projekte. I najmanji preduzetnik je u civilizovanim zemljama, tamo gde su obrazovani malo bolje u situaciji da stavi na papir – imačiu toliki kapacitet – prodaću toliko – meni ostaje toliko. To naša država nijednom nije uradila. Kod nas neko donese odluku i onda se radi na tome. Mi smo odmoh bili oduševljeni što je kod nas neki novi mineral pronađen i to se širila idejaa, jadarit sve je išlo nekim čudnim redosledom. Najveća negativna starna rudarenja je uticaj na ekologiju, a koliki će on biti to još ne znamo“, upozorava naš sagovornik.
Odnosom prema rudnom bogatsvu u Srbiji nije zadovoljan ni ekonomista Dušan Nikezić.
„Sa Rio Tintom danas ne bi imali problem da ova vlast nije 2015. godine promenila Zakon o rudarstvu i uvela automatizam, po kojem nosilac istražnih prava automatski dobija i pravo da eksploatiše rudno bogatstvo zemlje. Da se to nije desilo, država danas jednostavno ne bi dala Rio Tintu eksploataciono pravo jer se predloženim modelom eksploatacije uništava životna sredina, a ova australijska firma bi ostala vlasnik rezulata istraživačkih radova, koji su izuzetno vredni i mogla da ih proda državi ili drugom investitoru, pa samim tim ne bi bilo potrebe da im država plaća bilo kakvu naknadu. Na sličan način je ova vlast ćutala i o istraženim rezervama bakra i zlata u okolini Bora i bukvalno ih poklonila Kinezima, koji ih danas nemilosrdno eksploatišu, izvoze u Kinu i zarađuju milijarde evra, koje su mogle i morale da ostanu u Srbiji“, smatra Nikezić.
Antrfile Rudna renta u Srbiji i svetu
Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine – rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Tako na primer dok je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Ruminiji 12%, Rusiji 22%, u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta rudna renta iznosi i između 25% i 30% ekstrahovane rudne sirovine.
Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji?
Tako što od uplaćene rudne rente – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50 odsto ide u republički budžet, 10 odsto u pokrajinski, a 40 odsto u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija.
Bonus video: Po kom osnovu bi Rio Tinto mogao da tuži državu ukoliko rudnika ne bude
Pratite nas i na društvenim mrežama:
