Srbija, u jeku protesta, tri puta proširila emisiju državnih hartija od vrednosti

Pre nekoliko dana vlast se zadužila još 25,15 milijardi dinara, ali nije ispunila prostor koji je sebi ostavila do proširenja od 180 milijardi evra, piše Nova ekonomija.

Prema originalnom planu Srbija je imala planirani obim prodaje od 20 i 30 milijardi dinara na aukcijama u januaru i martu.

Međutim, već u januaru ona je emitovala 120 milijardi dinara obveznica, od čega je prodala 111,3 milijarde, da bi onda dodala još 68,7 milijardi pred martovsku aukciju.

Tada je uspela da proda 25,15 milijardi. Tako se proširenje obima emisije na 180 milijardi dinara desilo u trenutku kada je zemlja već tri meseca u političkim previranjima sa mnogim blokadama i štrajkovima.

Ovo nije sve od zaduženja, analitičari Erste gupe najavljuju "aktivnosti refinansiranja koje treba da ostanu relativno dobro diversifikovane, uključujući emisiju evroobveznica (do dve milijarde evra), domaće emisije (do 2,1 milijarde evra) i zajmove iz komercijalnih izvora (do 3,1 milijarde evra)".

Aukcije i emisije obveznica su prodaja hartije od vrednosti kojima se država zadužuje, a po isteku zaduživanja, onaj ko je emitovao dug, mora i da vrati celokupnu uzajmljenu sumu, osim što isplaćuje i kuponske stope (kamate) u međuvremenu.

Podstakunit donekle apetitom investitora zbog dobijanja investicionog kreditnog rejtinga od jedne agencije, Ministarstvo finansija donelo je još jednu odluku koja je možda zbunjujuća – da se zaduži u dinarima, u trenutku kada su kamate za zaduženja u evrima mnogo niže.

"Pretpostavljam da to ima malo veze i sa očekivanjima, na relaciji Narodna banka Srbije (NBS) i Ministarstvo finansija da bi povukli deo dinara sa tržišta i da malo zaustave inflaciju, a jedan od mehanizama je da se neko vreme to (dinare) malo povuče da ne bi otišlo na drugu stranu u potrošnju, a da država onda to usmerava, nadam se, u dobre projekte", rekao je finansijski konsultant Vladimir Vasić.

Inflacija u Srbiji je uporna, a NBS nije spuštala kamatne stope od septembra prošle godine, upravo navodeći rast cena kao problem, uz geopolitiku. U februaru, rast cena je bio na 4,5 odsto, na gornjoj granici cilja centralne banke, ali je oko tog nivoa već duže vreme.

Brokeri koji prate dešavanja na tržištima hartija od vrednosti ocenili su da za proširenje emisije u nezgodnom političkom trenutku mogu biti tri "krivca".

"Razlozi iza proširenja mogu biti brojni poput – povećana potreba za finansiranjem (veći izdaci od planiranih), refinansiranja postojeceg duga i ako država očekuje neku ekonomsku neizvesnost pa želi da iskoristi priliku da se zaduži pre krize", rekao je investicioni analitičar u kompaniji Senzal Capital, Mihailo Đurđević.

Pojedini ekonomisti su ukazali i na to da zaduživanje u dinarima trenutno nije povoljno kao ono u evrima, jer su kamate u Evropi niže od onih u Srbiji.

"Svaka emisija ima smisla ukoliko možete da postignete bar 0,5 odsto povoljnije uslove nego u prethodnim zaduživanjima. Euribor polako pada bez obzira na to što to direktno utiče na našu ponudu i tražnju dinara, onda ima smisla – i ja bih to uradio ako u tom trenutku mogu da zamenim skuplji dug sa onim koji je u tom trenutku povoljniji", rekao Vasić.