34
Cene osnovnih životnih namirnica, uprkos inflaciji koja, prema zvaničnim podacima pada, i dalje su previsoke, a jedan od krivaca za to su marže, odnosno zarada koju ubiraju trgovci. Tako recimo jedan market u Srbiji na puteru zaradi 35 odsto, na pasulju u proseku 25,1, a na margarinu 28,4 procenta, pa je jasno da kada bi se marže smanjile, potrošači bi u prodavnici prolazili daleko bolje nego sada. Primera radi, kada bi marže u Srbiji bile iste kao u EU, sir bi pojeftinio za gotovo 200 dinara, a puter za 140.
Otkako su cene u Srbiji počele da rastu, potrošači se pitaju ko je za to kriv i ko bi mogao da utiče na njihovo smanjenje.
Jedan od faktora koji utiču na to su marže, što je pokazalo Istraživanje o prihodima od prodaje hrane u unutrašnjoj trgovini, koje je za potrebe Vlade Srbije uradio Republički zavod za statistiku (RZS) u periodu od juna do novembra 2023 godine. Prema tom istraživanju, bruto marža, odosno direktni profit koji ostvaruju vodeći marketi u Srbiji iznosila je u proseku 14,6 odsto. Ipak, problem je što prosek često ne pokazuje pravo stanje stvari, pa trgovci ubiraju marže koje su veće i od neverovatnih 70 odsto.
Proverili smo koliko bi neke od namirnica sa najvišim maržama koštale ukoliko bi se prodavci “odrekli” dela zarade. Konkretno, izračunali smo koliko bi koštale te namirnice kada bi trgovci uračunali zaradu od 6,5 odsto, što je, kako je nedavno objavio N1, prosečna marža u Evropskoj uniji.
Kada su u pitanju namirnice sa najvećim prosečnim maržama, to je puter, na kojem trgovci u proseku zarade 34,8 odsto. Da naši trgovci ubiraju maržu od 6,5 odsto, po ugledu na EU, puter bi umesto, primera radi, 460 dinara za 200 grama, koštao 320 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
34
0
0
Ipak, to je samo prosek. Najveći raspon u kretanju marže zabeležen je upravo kod putera. Naime, najmanja je bila devet odsto, a najveća neverovatnih 76,4 odsto.
Zbog visoke cene putera, potrošači su često primorani da kupuju jeftinije i daleko nezdravije avrijante, poput margarina. Ipak, i na ovom proizvodu trgovci lepo zarađuju, jer je prosečna marža koju zaračunavaju 28,4 odsto. Da je trgovci smanje na evropskih 6,5 odsto, cena za pola kilograma ovog proizvoda pala bi na 150, sa sadašnjih 195 dinara.
Takođe, visoka je marža i na kiselo mleko, u proseku 26,9 odsto. Dakle, sa prosečnom maržom kao u EU, 400 grama kiselog mleka bi umesto 90, koštalo 70 dinara.
Na domaćem mekom siru, trgovci u proseku zarade 27,2 odsto. U praksi, kada bi smanjili maržu, pakovanje od 900 grama ovog proizvoda više ne bi koštalo 800, već 620 dinara.
Jogurt prodavcima donosi zaradu od 17,6 odsto, u proseku, što znači da bi, ukoliko bi se marža smanjila, cena ovog napitka pala sa 175 na 155 dinara.
Što se tiče jaja, prosečna marža je 19.9 odsto. Dakle, sa manjom maržom, cena bi sa 225 dinara za pakovanje od 10 komada, pala na oko 190.
Na kilogramu crvenog krompira, domaći trgovci zarade u proseku 18,6 odsto, što znači da bi, ukoliko bi marže bile smanjene, ova vrsta povrća koštala 130 umesto 150 dinara.
Prosečna marža za pasulj iznosi 25,1 odsto. Dakle, sa spuštanjem marže na 6,5 odsto, spustila bi se i cena, sa 450 na 360 dinara po kilogramu.
Na kraju, proverili smo i koliko bi koštala kafa kada bi se umanjila marža.
Naime, prosečna marža koju trgovci ubiraju za mlevenu kafu je 20,8 odsto.
Kada bi trgovci smanjili marže na evropski prosek od 6,5 odsto, 200 grama ovog napitka ne bi koštalo 280, već 235 dinara.
BONUS VIDEO Zašto su cene u Srbiji veće u odnosu na zemlje Evropske unije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare