Prodaja Beograđanke i Sava centra: Neka se spremi Sajam

Podeli:
Foto: Filip Krajinčanić/Nova.rs

Beograđanka je prodata, a Sava centar ni iz drugog pokušaja nije uspeo da dobije novog vlasnika, što ne znači da neka nova ponuda Grada Beograda, sa eventualno nižom cenom od 21,9 miliona evra, neće privući novog investitora. Uz Beograđanku i Sava centar, postoji još jedan prepoznatljiv simbol grada, koji je pre više od decenije već bio ponuđen na prodaju, ali se i danas vlasništvo nad njim vodi kao - društveno. To je Beogradski sajam.

Crveni alarm i crvena svetla obasjala su 10. septembra Beogradski sajam.

Tada je uprava Beogradskog sajma istakla da je cela sajamska industrija od marta do danas prihodovala nula dinara, zbog pandemije koronavirusa.

Uz to je, podsetimo, hala Beogradskog sajma tokom vanrednog stanja služila i kao privremena kovid bolnica.

Kako bi skrenuo pažnju na ovaj problem, Sajam je izveo i preformans osvetljivanjem svoje najveće hale u crveno.

Foto: arhiva Beogradskog sajma

„Nakon što je proleće prošlo potpuno bez sajmova, jesen će odlukama Kriznog štaba Republike Srbije, očigledno biti ista takva.

Za nas kao sajamske organizatore to znači prihod od nula dinara od marta do sada. Grad Beograd i Republika Srbija će ostati bez 14,4 milijardi dinara vrednosti prodatih roba i usluga, a hiljade zaposlenih u ovoj industriji bez posla.

Ovakva situacija je neizdrživa za nas i za celu industriju“, pisalo je u zvaničnoj objavi na internet stranici Beogradskog sajma.

Ovo svojevrsno upozorenje, pod nazivom „Crveni alarm za sajamsku industriju“, bio je deo svetske kampanje #RedAlertRestart, pokrenute sa namerom da se na globalnom planu javnosti ukaže na problem nemogućnosti rada industrije događaja.

Još uvek društvena svojina

Međutim, nije problem Sajma samo ovaj aktuelni – koronavirus.

Iako je još Ustavom iz 2006. predviđena transformacija društvene svojine u privatnu, a Zakonom o privatizaciji predviđeno obavezna privatizacija društvenog kapitala „najkasnije do 31.decembra 2015. godine“, Beogradski sajam je i dalje društveno preduzeće.

Foto:Nemanja Jovanović

Država i Sajam još se sude da bi se utvrdilo šta je državna imovina u sredstvima koje koristi Sajam, a šta nije. Postupak još uvek traje – presudom iz 2015. odlučeno je da je 26,48% ovih sredstava državna svojina, a tada je Privredni sud odbio zahtev Republike Srbije da se i ostatak od 73,52 % proglasi državnim, međutim, ova presuda još uvek nije pravosnažna.

Na sam dan isteka roka za obaveznu privatizaciju, zakon je izmenjen tako što je uneta odredba da se privatizacija ne sprovodi nad preduzećima gde je pokrenut proces utvrđivanja udela državne svojine.

Kako posluje Beogradski sajam

Beogradski sajam je, tokom 2019. godine, prema zvaničnim završnim računima dostavljenim Agenciji za privredne registre, poslovao sa dobiti.

Neto profit u 2019. bio je 87,74 miliona dinara, dok je godinu pre dobit iznosila 62 miliona dinara.

Poslovni prihodi Sajma lane su bili 1,14 milijardi dinara, dok je u 2018. od osnovne delatnosti prihodovano nešto manje – ukupno milijardu dinara.

Foto: Nemanja Jovanović

Ove godine prihodi će svakako biti drastično manji, pa se postavlja pitanje – kako će Sajam da isplati zarade zaposlenih, jer trećina svih prihoda ide na plate.

Troškovi zarada i naknada za 172 zaposlena u Beogradskom sajmu tokom cele 2019. godine bili su 345 miliona dinara, što znači da je prosečna bruto plata po zaposlenom bila oko 167.252 dinara, odnosno 102.139 dinara neto.

Otpisana potraživanja

Još jedan problem u poslovanju Sajma jeste nemogućnost naplate potraživanja od kupaca.

Tako, samo u 2018. i 2019. otpisana su potraživanja od 464,2 miliona dinara, odnosno, skoro 4 miliona evra.

„Potraživanja po osnovu prodaje čija naplata kasni preko 60 dana smatraju se obezvređenima i vrši se ispravka vrednosti istih na teret rashoda“, stoji u Napomenama uz finansijski izveštaj za 2019. godinu.

Od ukupnog iznosa potraživanja od kupaca u zemlji i inostranstvu preduzeće je u cilju naplate svojih potraživanja utužilo veći broj kupaca do kraja decembra 2019. godine za iznos od 152.302.000 dinara.

„Celokupan iznos ovih potraživanja je indirektno otpisan“, stoji u ovom dokumentu Beogradskog sajma.

Foto: Mc Odbrana

Sa jedne strane, dakle, Sajam kontinuirano otpisuje potraživanja od kupaca, ali uspešno naplaćuje potraživanja od bivših zaposlenih.

Na primer, potraživanja po osnovu manjkova od Steve Vitiza, i to u iznosu od 649.000 dinara – „Naplata se vrši preko administrativne zabrane, od penzije“, stoji u dokumentu.

Potraživanje od bivšeg zaposlenog Nikole Andrića u iznosu od 367.000 dinara nastala su na osnovu izveštaja komisije i utvđene obaveze za obraćun i uplatu PDV kao i za advokatske usluge.

„Potraživanja od zaposlenih u iznosu od 38.000 dinara odnosi se na više utrošene telefonske impulse na službenom mobilnom telefonu.

Beogradski sajam je imao dinarska i devizna oročena sredstva kod Univerzal banke koja je završila – u stečaju.

Reč je o iznosu od 96,33 miliona dinara.

Neslavni pokušaj privatizacije

Pokušaj privatizacije Beogradskog sajma, koji se prostire na 22 hektara, neslavno je propao 2009. godine.

Tada se, kao jedini zainteresovani kupac, javio konzorcijum  „Verano-Rimini“.

Foto;Filip Krainčanić/Nova.rs

On nije prihvatio da Sajam kupi po ceni od najmanje 40 miliona evra, kako je to tražila tenderska komisija Ministarstva  ekonomije.

Tada je najavljeno da će Beogradski sajam biti podržavljen, tojest da će prestati da postoji kao preduzeće u društvenoj svojini, što se ni do danas nije ostvarilo.

I dalje na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre stoji: „Beogradski sajam“, društveno preduzeće sa potpunom odgovornošću, osnovano 7. novembra 1958. godine…

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar