Do 15. septembra biće nam poznato koliko će iznositi nova minimalna zarada u Srbiji. Iako je srpski predsednik Aleksandar Vučić ranije naveo da će minimalac iznositi 35.000 dinara, sindikati traže da on bude barem 39.000, odnosno onoliko koliko iznos minimalna potrošačka korpa, kako bi radnici mogli da prežive. Međutim, za pristojan i dostojanstven život, kako vide u sindikatima, potrebno je mnogo više, čak i do 100.000 dinara.
Prvi sastanak o povećanju minimalne zarade održan je danas u Beogradu, a na njemu su bili predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije. Sindikati traže da se minimalna zarada podigne na 39.000 dinara, dok su sa druge strane predstavnici poslodavaca naveli da je povećanje minimalca moguće jedino uz rasterećenje privrede.
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije je izjavio za portal Nova.rs da bi minimalna zarada u Srbiji trebalo da bude 40.000 dinara, a da je iznos koji je potreban da bi radnik u našoj zemlji živeo dostojanstveno mnogo veći.
„Da bi dostojanstveno radnik u Srbiji živeo potrebno mu je 100.000 dinara“, rekao je za naš portal Vuković.
Profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS „Nezavisnost“, Zoran Stojiljković, kaže za Nova.rs da minimalna zarada mora da prati minimalnu potrošačku korpu što je, kako kaže, dogovoreno pre 2-3 godina na Socijalno-ekonomskom savetu. Kako navodi ova korpa iznosi 39.000 dinara.
Profesor FPN-a ističe da je i ta minimalna potrošačka korpa bukvalno nivo za preživljavanje.
Minimalna zarada je po zakonu, kako kaže Stojiljković, incidentna situacija u kojoj poslodavac kada je u ekonomskim nedaćama može da je isplaćuje, kako ističe, šest meseci, ali da se to „pretvorilo u svakodnevnicu za više od 20 odsto radnika u Srbiji“.
Kada se radi i o nekoj vrsti pristojnog života radnika, Stojiljković kaže da je potrebno pratiti vrednost prosečne potrošačke korpe koja ima relativno širok krug namirinica i potreba, uključujući i stanovanje, što iznosi oko 75.000 dinara i da je to više od prosečne zarade u Srbiji.
„To znači da dve trećine građana ne zarađuje za prosečnu potrošačku korpu“, ocenio je za Nova.rs Stojiljković.
Kao drugu stvar Stojiljković ističe da je sasvim normalno da porodica ode negde sedam dana na plaćen odmor i da na to onda dolazi novi iznos od 98.000 dinara za, kako kaže, dostojanstven život.
„Sada videti koliko je ljudi bez tih 100.000 dinara i vidite šta je potrebno za život jedne tročlane porodice“, naveo je naš sagovornik.
Komentarišući najavu predsednika Srbije da će minimalac biti 35.000 dinara, Stojiljković je ocenio da je to vrsta intervencije koja obesmišljava socijalni dijalog i uvodi ga u, kako kaže, zadate veličine.
„Nemojte očekivati da će Vlada Srbije reći drugo kada predsednik Vučić kaže svoje“, rekao je za naš portal predsednik UGS „Nezavisnost“ i dodao:
„Predsednik Vučić nudi produžavanje agonije, jer je to povećanje prost zbir onoga što je očekivana inflacija i očekivani rast BDP-a i samo se nastavlja ovo stanje, ono se ne pogoršava, ali se i ne popravlja.“
Stojiljković napominje da minimalac mora biti iznad najavljenih 35.000 dinara, odnosno da najmanje mora da se digne za bar 25 odsto.
„Dok se to ne postigne nama boljitka nema. Mladi ne pristaju da preživljavaju na minimalcu i odlaze iz zemlje“, poručio je naš sagovornik.
Naš portal je kontaktirao i predstavnike poslodavaca pre sastanka, ali nam nisu odgovorili do objave teksta.
Još početkom jula, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio povećanje minimalne zarade do kraja godine na 35.000 dinara i da, kako je tada rekao, najmanja plata u našoj zemlji neće biti manje od 300 evra.
Unija poslodavaca Srbije je navela ranije da je povećanje minimalca moguće jedino uz rasterećenje privrede. U toj uniji su istakli da poslodavci u Srbiji razumeju potrebu da se poveća minimalna cena rada, ali da je to jedino moguće uz rasterećenje privrede, odnosno dažbina koje se plaćaju po osnovu zarada.
U anketi koju je sprovela Unija, čak 63 odsto ispitanih poslodavaca ocenilo je da je rast minimalne cene rada neophodan. Ovaj procenat predstavlja izuzetno veliki rast u odnosu na samo 15 odsto poslodavaca, koliko je tokom najjače kovid krize u 2020. podržalo povećanje minimalca.
Na vrhu liste zahteva poslodavaca je umanjenje poreza i doprinosa na zarade, što je podržalo čak 85 posto njih. U anketi je 55 odsto njih podržalo povećanje neoporezivog dela zarade. Dok 44 posto preduzetnika smatra da je suzbijanje rada na crno vrlo važno za održivo poslovanje preduzeća.
Stručnjaci iz oblasti ekonomije ranije su ocenili da će podizanje minimalca donekle poboljšati kvalitet života ljudi koji imaju ova primanja, ali da ovakva odluka utiče i na poslodavce jer im povećava troškove.
Prema podacima Eurostata, oko 15 odsto građana Srbije prima zaradu od 32.126 dinara, odnosno oko 350.000 zaposlenih. Naša zemlja se, prema tim podacima, nalazi ispred Bosne i Hercegovine, gde je minimalac 200 evra, Crne Gore, gde je minimalna zarada 220 evra i Severne Makedonije, gde je minimalna plata 234 evra.
Što se tiče članica Evropske unije, najveća minimalna zarada je u Luksemburgu i iznosi 2.202 evra, dok je najmanji minimalac u Bugarskoj sa 332 evra.
Podsetimo, sredinom septembra prošle godine je odlučeno da se poveća minimalac u Srbiji na 32.126 dinara, što je tada predstavljao rast za 6,6 odsto.
Bonus video – Anketa sa Šapčanima povodom otkaza u fabrici Jazaki
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar