Foto: Shutterstock

Novim pravilima koja se primenjuju od 1. januara ove godine, banke ne smeju građanima na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto, što važi i za nedozvoljene minuse. A ove kamate su su prethodnom periodu išle gotovo do 40 procenata.

Od 1. januara u Srbiji važe nova pravila kada je reč o ceni zaduživanja kod banaka. Osim što je kamatna stopa na stambene kredite ograničena na maksimalnih pet procenata, ograničene su i najviše moguće stope za gotovinske i potrošačke zajmove, kao i kamate koje banke zaračunavaju na kreditne kartice i dozvoljeni minus, prenosi N1.

Novim pravilima, ustanovljenim kroz Odluku Narodne banke Srbije o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih sa građanima, banke više ne mogu na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto. Ista maksimalna kamatna stopa zaračunava se i na nedozvoljene minuse.

Naime, prema ovoj Odluci NBS, maksimalna kamatna stopa na dozvoljena prekoraćenja po tekućim računima (takozvane dozvoljene minuse), računa se po sledećem principu: stopa zakonske zatezne kamate uvećana za šest procentnih poena.

Pročitajte još:

Kako je stopa zatezne kamate trenutno 13,75 odsto, i na tom nivou će ostati bar do 13. februara 2025, znači da je maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse 19,75 procenata.

Međutim, pošto zvanična zatezna kamatna stopa, koja se primenjuje kao kazna za kašnjenja u plaćanju, nije fiksna, postoji mogućnost da se u narednom periodu kamatna stopa na dozvoljene minuse dodatno – smanji.

Kolika je zatezna kamanta stopa

Naime, zvanična zatezna kamatna stopa zavisi od visine referentne kamatne stope koju utvrđuje NBS, na koju se dodaje još osam procentnih poena.

Trenutno je referentna kamanta stopa NBS na nivou od 5,75 odsto, što znači da je zatezna kamatna stopa (+8 p.p.) 13,75 odsto. Što, opet, znači da je maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse (+6 p.p.) 19,75 odsto.

Foto: N1

Ako se promeni referentna kamatna stopa, a sledeći sastanak Izvršnog odbora NBS tim povodom je 13. februara, promeniće se i zatezna kamatna stopa, pa posledično i maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse. To, opet, znači da ukoliko NBS smanji referentnu kamatnu stopu, što se i očekuje u narednom periodu – i banke će u istom procentu morati da umanje cenu koju zaračunavaju klijentima na korišćenje dozvoljenih minusa.

Kolika je zvanična zatezna kamatna stopa pogledajne na sajtu NBS.

A kakva je situacija sa kamatama na dozvoljene minuse bila do sada?

Sada i nekada

Banke su uveliko objavile kamatne stope koje će obračunavati na dozvoljene minuse – kreću se uglavnom od 18,3 do maksimalnih 19,75 procenata, koliko se najviše zaračunava i na nedozvoljene minuse.

Foto: Shutterstock

A samo mesec dana ranije ove kamatne stope išle su do 33,45 odsto na dozvoljene minuse i do čak 45,02 odsto na nedozvoljene.

Poslednje podatke za prošlu godinu NBS je objavila krajem decembra i odnosi se na kamatne stope koje su banke zaračunavale tokom novembra 2024.

Možete ih pratiti na OVOM linku.

Odobreno 45 milijardi dinara minusa

Kada je reč o broju korisnika dozvoljenog minusa – on nije zanemarljiv.

Prema podacima Kreditnog biroa, banke u Srbiji beleže šest miliona korisnika koji imaju otvorenih čak 9,2 miliona tekućih računa.

Ukupan iznos svih odobrenih dozvoljenih minusa je čak 45 milijardi dinara.

Uglavnom je u korišćenju negde oko polovine ovog iznosa.

Odluka do zakona

Podsetimo, Narodna banka Srbije usvojila je u decembru 2024. novu odluku kojom se omogućava da kamatna stopa na stambene kredite od 1. janaura 2025. bude ograničena na maksimum pet odsto, kamatna stopa na dinarske keš i potrošačke kredite na maksimum 14,75 odsto, na kreditne kartice 17,75 odsto, a na dozvoljene minuse 19,75 odsto.

Odluka je doneta pošto novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji predviđa ovolike visine stopa, nije na vreme usvojen u skupštini da bi, kako je prvobitno bilo predviđeno, primena odredbi o ograničenju kamatnih stopa počla upravo od Nove godine.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar