0
Deficit radne snage nastavlja da pogađa zanatski sektor, pa je sve izraženija potreba za frizerima, zidarima, limarima, armiračima, pekarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima i kuvarima, za koje se u pojedinim oglasima nudi čak i do 3.000 evra na mesečnom nivou.
Po podacima sajta Poslovi Infostud, tržište rada je u 2024. godini isticalo nekoliko ključnih oblasti koje su tradicionalno u vrhu po broju oglasa, a na samom vrhu nalaze se poslovi trgovina/prodaja, proizvodnja, uslužni sektor i zanati, ugostiteljstvo i IT sektor.
Među najtraženijim pozicijama izvdajaju se administrativni radnici, higijeničari, komercijalisti, konobari, magacioneri, kuvari, prodavci, radnici u proizvodnji, telefonski operateri, limari i vozači.
Mi smo u želji da saznamo nešto više o deficitarnim zanimanjima kontaktirali Miloša Turinskog sa Infostuda, koji je za naš portal objasnio da su zanatski poslovi već više godina traženi na tržištu rada i da shodno tome rastu i zarade za taj posao.
„Kada pričamo o tome gde se najviše zarađuje, to su uvek veći centri poput Beograda, Novog Sada i Niša. Generalno su zanatske pozicije vezane i za obim posla i za količinu rada, tako da je količina posla veća što je veći grad“, objasnio je on.
On je dodao da se u većim gradovima teže dolazi do kvalifikovanog majstora i da za neke delatnosti postoje čak i liste čekanja.
Najvišu prosečnu zaradu sa 176.000 dinara, 2024. su ostvarivali limari, pa su oni definitivno na vrhu liste najtraženijih zanimanja. O iskustvu radnika iz oblasti limarstva možete čitati u posebnoj vesti.
Sa druge strane, vozači su imali prosečnu platu od 120.000 dinara, što ih takođe svrstava u grupu visoko plaćenih zanimanja.
Komercijalisti su mogli da očekuju zarade od 110.000 dinara, dok su kuvari po podacima Infostuda prosečno zarađivali 105.000 dinara. Telefonskim operaterima nuđeno je u proseku 100.000 dinara, a radnicima u proizvodnji i magacionerima 79.000 dinara i 74.000 dinara.
Na donjem delu najtraženijih zanimanja, nalaze se administrativni radnici, koji su prosečno mogli da ostvare 77.000 dinara, prodavci sa prosečnom zaradom od 70.000 dinara, i higijeničari, sa najnižom prosečnom platom od 66.000 dinara.
Razlike u visini plata reflektuju različite zahteve i specifične veštine potrebne za obavljanje ovih poslova, ali i tržišne uslove koji diktiraju vrednost pojedinih zanimanja.
Deficit radne snage nastavio je da pogađa zanatski sektor, gde se tokom godine osećala najizraženija potreba.
„Zarade variraju kod zanatlija iz godine u godinu, ali one svakako rastu, a poslodavci se bore da privuku kvalitetan kadar“, dodao je Turinski.
Sva ova deficitarna zanimanja omogućavala su zarade koje su najmanje bile u rangu prosečne plate na republičkom nivou, dok su pojedini oglasi nudili čak i do 3.000 evra za određene pozicije.
Ove brojke ukazuju na veliku potražnju i spremnost poslodavaca da značajno plate retke i potrebne veštine.
Za mlade ljude koji tek ulaze na tržište rada, 2024. godina donela je značajan broj prilika.
Pročitajte još:
Naime, čak 17.329 oglasa bilo je namenjeno mladima, što po podacima Infostuda predstavlja 23.5 odsto ukupnog broja, a ti su oglasi nudili šansu za sticanje prvih radnih iskustava i ulazak u svet rada.
Nažalost, inkluzivnost je ostala izazov za tržište rada u Srbiji, jer su osobe sa invaliditetom imale na raspolaganju svega 4.918 oglasa, što čini samo 5 odsto ukupne ponude.
Ovi podaci ukazuju na potrebu za jačanjem napora kako bi se inkluzivnost podigla na viši nivo i stvorile ravnopravnije mogućnosti za sve.
BONUS VIDEO:
