16
Kada kupuju ili koriste bitkoin, građani treba da budu oprezni i svesni da to rade na sopstvenu odgovornost i da sami snose finansijske rizike koji proističu iz toga, kažu u Narodnoj banci Srbije, povodom sve češćih priča o bitkoinu i trgovini njime u poslednje vreme.
Iz NBS za Tanjug podsećaju da su i ranije više puta ukazivali da bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da centralna banka ne garantuju za njihovu vrednost.
Stav Narodne banke se, kažu, nije promenio ni posle nedavnog usvajanja Zakona o digitalnoj imovini u čijoj izradi je učestvovala i NBS, te da ni usvajanjem ovog zakona virtuelne valute nisu postale zakonsko sredstvo plaćanja u našoj zemlji.
Kako objašnjavaju u NBS, zakonom se uređuje poslovanje ljudi koji obavljaju poslove s digitalnom imovinom, ali cilj njegovog donošenja nije promovisanje ulaganja u virtuelne valute, već isključivo uređenje oblasti koja je znatno šira od ovih valuta i do sada nije bila pravno uređena.
Napominju da je vrednost bitkoina i drugih virtuelnih valuta veoma promenljiva, te da bez obzira na trenutni veliki porast vrednosti bitkoina, kretanje njegove vrednosti nije moguće predvideti. Dodaju da u skladu s tim, tako velike oscilacije mogu jednom da prouzrokuju i velike finansijske gubitke građanima.
U odgovoru Tanjugu iz Narodne banke Srbije se navodi da virtuelne valute nemaju status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja, što je u Srbiji dinar.
U dinarima se izražavaju sve finansijske obaveze, a Zakonom o digitalnoj imovini je zabranjeno plaćanje virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom direktnim prenosom te imovine sa potrošača na trgovca.
Pojašnjava se takođe, da bi potrošač mogao da plaća u virtuelnim valutama, neophodno je da trgovac angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji se bavi prihvatom virtuelnih valuta, koji ima dozvolu Narodne banke i koji trgovcu prenosi isključivo dinare, a ne virtuelne valute.
„Kada govorimo o bitkoinu i drugim virtuelnim valutama govorimo o vrsti digitalne imovine, a ne o valutama ili zakonskim sredstvima plaćanja“, preciziraju u NBS.
Navode takođe da trenutno u Srbiji bitkoin ni na koji način ne utiče na monetarnu i finansijsku stabilnost ili bankarski sektor.
S tim u vezi, ističu da su određeni mehanizmi zaštite finansijskog sektora predviđeni i novim Zakonom o digitalnoj imovini.
Njime je predviđeno da finansijske institucije pod nadzorom NBS ne mogu imati digitalnu imovinu niti pružati usluge povezane s njom a što je veoma važno ne mogu prihvatati digitalnu imovinu kao sredstvo obezbeđenja.
Narodna banka Srbije, navodi se u odgovoru Tanjugu, nastavlja da prati sva dešavanja u vezi virtuelnih valuta i spremna je da preduzme adekvatne mere ako bude potrebno.
Objašnjavaju da ulaganje u bitkoin više predstavlja vrstu investicije nego štednje i da građani treba da budu svesni da svaka investicija može dovesti do dobitaka, ali i gubitaka.
Iz Narodne banke takođe ukazuje da nadležni organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za eventualnu štetu koju bi oni koji ih imaju doživeli.
Zato je, kako navode, za one koji žele da svoju ušteđevinu oroče i to skoro bez rizika, klasičan vid štednje u bankama bolja opcija.
Prilikom odlučivanja gde da ulože novac, građani treba da znaju da su štedni ulozi do 50.000 evra osigurani, dok ulaganje u bitkoin nije uopšte osigurano, te stoga nosi veći rizik, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
