0
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) navela je u novoj "Sivoj knjizi" da je prošle godine od 100 preporuka za smanjenje birokratije i unapredjenje uslova za poslovanje u Srbiji rešeno samo 12, od čega tri u potpunosti, a devet delimično.
Dve rešene preporuke su sistemskog karaktera i to uvodjenje novog sistema onlajn fiskalizacije i elektronskog fakturisanja, istaknuto je „Sivoj knizi 2022“ koja će danas biti predstavljena.
Stoga je ocenjeno da je prošle godine tempo reformi trebalo da bude brži i da institucije ulože više energije kako bi došle do potpunih, a ne polovičnih rešenja, nakon 2020. kada je aktivnost Vlade Srbije bila usmerena pre svega na prevazilaženje krize izazvane pandemijom korona virusa.
Pročitajte još:
Od 28 preporuka NALED-a, Ministarstvo finansija nije rešilo 24, dok je Ministarstvo poljoprivrede od sedam preporuka jednu rešilo u potpunosti i dve delimično, a Ministarstvo privrede, takodje je od sedam preporuka, delimično rešilo dve, navedeno je u 14. godišnjem izdanju „Sive knjige“.
Ipak, najviše rešenih ili delimično rešenih preporuka je i ovog puta u bilo nadležnosti Ministarstva finanasija, a pored eFiskalizacije i eFakturisanja, ovo ministarstvo je delimično rešilo preporuke poput smanjenja opterećenja rada ili optimizacije načina obračuna poreza na prenos apsolutnih prava u slučaju kupovine polovnih vozila.
Kako je precizirano, statistici potpuno rešenih zahteva doprinelo je i Ministarstvo poljoprivrede kroz digitalizaciju Centralnog registra subjekata i objekata u poslovanju hranom koji omogućava lako dostupne podatke o 25.000 lokacija na kojima nastaju prehrambeni proizvodi, kao i 11.000 pravnih i fizičkih lica koji koriste ove objekte, te usvajanje propisa kojim se stvaraju uslovi za uspostavljanje digitalizacije postupaka vezano za registraciju poljoprivrednih gazdinstava i dodelu subvencija (eAgrar).
Delimičnom rešavanju preporuka doprineli su i Ministarstvo privrede, odnosno Agencija za privredne register (APR), kroz pojednostavljenje upisa stvarnih vlasnika u registrima APR-a i prevodjenje registra ustanova kulture iz privrednih sudova u registre APR-a.
Takodje je pomoglo i Ministarstvo trgovne, turizma i telekomunikacija, kroz poboljšanje uslova za elektronsku dostavu, Ministarstvo zdravlja, kroz rad na uvodjenju jedinstvenog, elektronskog zdravstvenog kartona i Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz razvoj i početak primene sistema „Plati“ koji omogućava gradjanima da više ne donose dokaze o uplati taksi za pružene javne usluge.
U NALED-u smatraju da je medju ključnim reformama koje su resorne institucije pokrenule ili sprovele u protekloj godini u skladu sa preporukama „Sive knijige“ i usvajanje Zakon o socijalnom preduzetništvu, kojim se prvi put u Srbiji definiše pojam solidarne ekonomije u skladu sa praksom u EU, što postavlja pravni okvir za podršku sektoru u kojem trenutno posluje oko 500 preduzeća sa socijalnom misijom.
Ukazano je da novo izdanje „Sive knjige 2022“ donosi 21 novu i 79 starih nerealizovanih preporuka privrede, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva iz prethodne godine koje su inovirane, doradjene i modifikovane u skladu sa izmenjenim propisima ili reformama sprovedenim u drugim oblastima.
I u ovoj „Sivoj knjizi“ najviše preporuka je za Ministarstvo finansija (25), od čega tri nove, potom za ministarstva privrede i izdravlja, po osam, sledi Ministarstvo zaštite životne sredine sa sedam, a po šest preporuka imaju ministarstva pravde, poljoprivrede, te gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. NBS ima tri preporuke, lokalne samouprave dve, dok je 14 preporuka u zajedničkoj nadležnosti više institucija.
Medju 10 prioritetnih preporuka su uvodjenje zelene javne nabavke, uspostavljanje javnog elektronskog registra neporeskih nameta, uvodjenje bezgotovinskog plaćanje taksi i naknada bez dokazivanja uplate, omogućavanje korišćenja e-uputa i lekarima specijalistima.
Na tom spisku je i uredjivanje fleksibilnih oblika angažovanja radnika, ubrzanje i pojednostavljivenje postupka ozakonjenja, ukidanje naknade za konverziju zemljišta u pravo svojine, uvodjenje onlajn registra poljoprivrednih gazdinstava i podsticaja (eAgrar), regulisanje i upotreba elektronskih otpremnica koje prate robu u prevozu i omogućavanje izdavanja objedinjenog uverenja o plaćenim porezima.
Kako je navedeno, nakon što je prošle godine, sa fokusom na što brže prevazilaženje izazova koje je nametnula pandemija, bilo istaknuto 15 preporuka označenih sa „COVID-19 bedžom“, ove godine su odabrane 22 preporuke koje nose „EU bedž“, a čime NALED želi da doprinese približavanju EU i ispunjavanju standarda koji su sredstvo za stvaranje boljih uslove za život i rad u Srbiji.
Medju preporukama sa „EU bedžom“ su smanjenje opterećenja zarada, uvodjenje objedinjene naplate preduzetnicima, podsticanje primene socijalnih javnih nabavki, uvodjenje postupke eksproprijacije u skladu sa EU prkasom, uspostavljanje javnog elektronskog registra neporeskih nameta, utvrdjivanje klastera za vrstu poslovnog udruživanja, uvodjenje funkcionalnog Zelenog fonda.
Ove godine preporuke „Sive knige“ su, kako je naglašeno, usmerene na promociju inovacija kao jednog od najizdašnijih izvora ekonomskog rasta, modernizaciju rada državne uprave i povećanje transparentnosti poput bezgotovinskog plaćanje sudskih i administrativnih taksi i naknada.
Takodje, u fokusu su i bolje funkcionisanje zdravstva (elektronski zdravstveni karton, lakše odobravanje lekova), modernizacija deviznog poslovanja, poštovanje ekoloških standarda radi očuvanja kvaliteta vodnih resursa, zemlje i vazduha.
NALED će danas nagraditi pojedince i timove iz javne uprave koji su tokom prethodne godine u saradnji s NALED-om doprineli unapredjenju regulatornog okvira za poslovanje i sprovodjenju privrednih reformi u Srbiji.
Od osnivanja 2006. godine do danas, NALED je kao nezavisno udruženje kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, izrastao, istaknuto je, u najveću privatno-javnu asocijaciju koja okuplja 310 članova.
Od prvog izdanja NALED-ove publikacije „Siva knjiga“ do danas, delimično ili potpuno rešene su 143 preporuke, a istovremeno je to udruženje realizovalo više od 200 projekata za podsticanje ekonomskog razvoja u saradnji sa medjunarodnim organizacijama i državnim institucijama.
BONUS VIDEO: Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
