Najprodavaniji ženski proizvod u Srbiji plaćamo čak tri puta skuplje nego u Nemačkoj

Na rafovima jedne od prodavnica, u ovoj evropskoj zemlji, ponovo smo se uverili da građani Srbije često plaćaju robu i usluge skuplje nego stanovnici razvijenih evropskih zemalja sa daleko većim standardom i platama. Jedan od poslednjih primeara su tamponi, jedan od najprodavanijih zenskih proizvooda.

Naime, prema cenovniku koji smo snimili u Nemačkoj, pakovanje sa 64 tampona košta 5,95 evra ili 696,15 dinara. Isti ovaj proizvod, u istoj prodavnici, ali sa samo osam komada u Srbiji morate da platite 229 dinara ili dva evra.

Još jedno pakovanje drugog brenda u Nemačkoj koji se prodaje i u pakovanju od 64 komada 4,95 evra ili 497,25 dinara. Cena istog brenda u prodavnici u Srbiji ali u pakovanju od 16 komada, iznosi 389 dinara ili 3,3 evra.

Kada se izračuna cena po komadu ispada da u Srbiji jedan tampon žene plaćaju 0,22 evra, dok je u Nemačkoj cena po komadu 0,07 evra. Tačnije, u našoj zemlji plaćamo svaki tampon čak 3,2 puta više nego u državi u kojoj su mesečna primanja i do tri ili četiri puta veća nego kod nas.

Ono što treba napomenuti je i da kod nas pakovanje od 64 komada ne postoji, a ono je po pravilu uvek povoljnije.

Prosečna plata u Nemačkoj iznosi oko 3.000 evra, dok je u Srbiji oko 800. Razlike u cenama istih proizvoda u istim radnjama kod nas i u inostranstvu nije novost, ali je postalo praksa.

Uredba o maržama - prodaja magle

“Sve veća razlika u cenama između naše i zemalja EU je poslednjih godina, nažalost, uobičajena. Naravno, kod nas su cene daleko veće iako su mesečna primanja mnogo niža. Možemo samo da nagađamo šta je uzrok ovolikim razlikama. Cene u Srbiji su veće i u prehrambenim prodavnicama, takođe i kozmetika, a i nemački brendovi su se uklopili u taj narativ. Dok god ljudi kupuju, trgovci će da povećavaju cene”, objašnjava za Nova.rs Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.

Napominje da je jedna od ključnih stavki marža koja je u Srbiji veća nego u Evropskoj uniji. Ono što je dodatni problem je što nema kontrole.

"Marže su kod nas veće nego u ostalim evropskim zemljama, a trgovcima je, naravno, cilj da povećaju profit. Dogovaranje cena je izvor problema, kao i to što ih niko ne kontroliše. Uredba o uređenjima marži koja je uvedena ništa nije promenila niti donela potrošačima. To je bila sam prodaja magle. Nekada su iz Hrvatske i okolnih zemalja dolazili kod nas da kupuju hranu, a sad mi idemo tamo. Državi nije u interesu da trgovci spuštaju cene jer se na veću osnovicu plaća veći PDV i sve ovo je u suštini jedna velika pljačka, na koju građani, nažalost, pristaju”, naglašava Gavrilović.

Podsećamo da je Vladina Uredba o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo prestala da važi 1. marta ove godine. Ova Uredba se primenjivala od 1. septembra prošle godine i odnosila se na 23 vrste robe i na oko 20.000 proizvoda, među kojima su mleko, jaja, kafa, mlečni proizvodi, voće, povrće, hleb, brašno i tome slično.

Na predlog predsednika Aleksandra Vučića država je uvela trgovinske marže koje su bile na snazi šest meseci. To nije dalo nikakav efekat jer su trgovci manjak zarade rešavali otpuštanje zaposlenih i zatvaranjem objekata. Zbog ograničenja marži, kompanija Delez je pred Vašintonskom arbitražom tužila državu Srbiju.