Kako finansijski preživeti povratak sa letovanja

Biznis 22. avg. 202110:42 > 15:49
Podeli:
Vrućina Foto: EPA-EFE/EMANUELE VALERI / FTJ

Kako se bliži kraj godišnjih odmora, mnogi kada se vrate sa letovanja suočavaju se finansijskim problemima, posebno ako su se istrošili više nego što je trebalo. Kako bi "preživeli" dolazeće mesece jako je važno da napravimo neki finansijski plan za naredni period i definišemo sa koliko novca raspolažemo i kako ih raspodeliti u narednom periodu.

Često se dešava da tokom letovanja premašimo sumu novca koju smo očekivali da potrošimo za dane boravka na nekoj destinaciji, a najveći krivac za to upravo može da bude i naše neplaniranje troškova.

Čak i kada procenimo troškove putovanja, važno je da uvek imamo i neki dodatni novac koji treba da nam služi za neke neplanirane troškove. Savet stručnjaka je da taj dodatni novac za neplanirane troškove bude oko 20-30 odsto procenjene sume novca.

Međutim, ako potrošimo više od planiranog, finansijska savetnica, Karolina Herbut, daje nam savete kako da se organizujemo u narednim mesecima.

Herbut za portal Nova.rs ističe da je važno da isplaniramo svoj budžet i da znamo sa koliko sredstava raspolažemo, te onda da vidimo kako ta sredstva da raspodelimo.

Zato je važno da viidimo da li nam u narednim mesecima dolazi neki trošak koji je nepredviđen ili koji smo možda zaboravili da uračunamo.

„Evo meni je uvek u oktobru registracija automobila, mnogima je to polazak dece u školu, važno je da ljudi na vreme isplaniraju to. Planirajmo i troškove za to ako nekom dolazi rođendan u septembru-oktobru ili da li moramo da platimo neki servis i slično“, kaže Herbut za naš portal.

Kao jedan od načina da dobro organizujemo svoje finansije je metod koverti. Naime, novac možemo da raspodelimo tako što ćemo u jednu kovertu da stavimo novac koji je predviđen za obavezne troškove koje moramo obavezno da platimo, a onda u ostale možemo da raspodelimo novac za hranu ili restorane, kafiće, teretanu, garderobu i ostalo.

Ono što je najbitnije je da ljudi vide koliko zaista sredstava imaju slobodno na raspolaganju da ne bi opet morali da imaju dozvoljeni minus ili da se dodatno zadužuju, savetuje finansijska stručnjakinja.

„Isto kao kada za januar ljudi kažu da je to najduži mesec jer se prethodno istroše u decembru, pa tako posle odmora i početka škole ljudi budu u istoj situaciji. Tek tada ljudi vide koliko mogu da upravljaju svojim finansijama i kako mogu da uklope finansijski kada to moraju“, navodi Herbut za naš portal.

Aleksandra Mikata, Karolina Herbut Probudi se
Aleksandra Mikata, Karolina Herbut Foto:Nova S

Dodaje da je zato važno da ljudi svoje finansije planiraju i za naredne mesece nakon odmora, a ne samo unazad kako bi otplatili troškove, sve dok se budžet ponovo ne stabilizuje krajem oktobra ili novembra, a tada ljudi mogu već i da planiraju troškove u decembru za poklone, proslave i slično, jer bi tako olakšali sebi da preguramo i taj „najduži mesec“ – januar.

Kada izdavajamo troškove na mesečnom nivou u kovertama, ono što bi moglo još dodatno da nam pomogne jeste da na primer iznos za hranu ne planiramo mesečnom, već na nedeljnom nivou. Tako na primer iznos od 20.000 dinara, ako smo toliko izdvojili, umesto da nam se desi da 15.000 potrošimo do sredine meseca, na nedljnom nivou bi to moglo da se planira tako što podelimo mesečni iznos na četiri dela i onda trošimo kako je predviđeno.

Herbut ističe da su ljudi često naviknuti da plaćaju rate kredita, nego što mesečno izdvajaju neki određen iznos za letovanje.

„Da kažemo sebi ovo je moja buduća rata i na mesečnom nivou uštedimo za letovanje, te posle letnjeg odmora ne postoji opterećenje na platu kada štednjom sačuvamo novac“, objašnjava nam finansijska stručnjakinja.

Ona ne preporučuje ljudima da se dodatno zadužuju kako bi refinansirali svoja dugovanja, sem u situacijama ako nemaju neku drugu opciju.

„Naravno ako nemaju nikakvu drugu opciju i mora da koristi čekove ili posegne za nekim dodatnim kreditom onda se postavlja pitanje da li je ranije bila dobra odluka da se ode na to letovanje, ako nekog to egzistencijalno ugrožava“, kaže Herbut.

Pored smanjivanja troškova, kako bi uštedeli za naredne mesece, herbut savetuje i da redovno beležimo naše troškove.

Foto: Shutterstock

„Ljudi treba redovno da beleže da bi videli koliko troše i ima mnogo situacija gde nije pitanje egzistencijalnog momenta. Zato je planiranje unapred i beleženje dobro jer onda stvarno ljudi primete nisu morali toliko da troše na nekom mestu“, kaže Herbut i dodaje:

„Korisno bi bilo kada bi neki iznos pa makar to bilo, recimo 500 dinara, prvo odvoje od plate kao neku ratu kredita. Odmah čim legne plata odvojimo na neki drugi račun ili u neku teglu i onda naviknemo da uvek imamo tu ušteđevinu koja nam mesečno izgleda kao sitnica, a moze da se sačuva za letovanje i zimovanje.“

Bonus video – Skriveni troškovi na odmoru

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar