Novi udar epidemije koronavirusa dodatno je zabrinuo privrednike koji od jeseni očekuju značajne ekonomske posledice ukoliko izostane novi paket državne pomoći.
Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera, u razgovoru za Nova.rs ističe da solidarnost među kompanijama, a pre svega pomoć velikih kompanija malim i srednjim domaćim kompanijama kroz uključivanje u njihove sisteme snabdevanja može biti „kontrateg“ koji će pomoći sektoru malih i srednjih preduzeća. Ona ističe da menadžeri imaju veliki zadatak – da sačuvaju zaposlene u svakom pogledu.
„Dosadašnja pomoć države od tri minimalne zarade po zaposlenom i odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, uz odlaganje kreditnih obaveza kod banaka, bila je značajna za prevazilaženje poteškoća u prethodnom periodu, posebno za mala i srednja preduzeća i omogućila je mnogim kompanijama da ‘udahnu vazduh’. Ono što je evidentno jeste da se ova situacija sa virusom COVID 19 nastavlja, a samim tim se i dalje privreda usporava što će imati posledice i na poslednji kvartal“, kaže Jelena Bulatović.
Ona podseća da nisu svi sektori isto pogođeni posledicama epidemije koronavirusa.
„Kao najviše pogođeni se izdvajaju turizam i ugostiteljstvo, kreativna industrija, sektor saobraćaja… Samim tim bi bile dobrodošle sektorski usmerene mere države, ali je pitanje koliko budžet Srbije može to da podnese“, navodi ona.
U zavisnosti od toga, ako izostane dodatna pomoć države, za privrednike će, kaže, biti presudno koliko imaju rezervi, da li su uspeli da optimizuju troškove, koliko su orijentisani ka izvozu, kao i da li su uspeli da koliko toliko prilagode model svog poslovanja novoj situaciji (e-trgovina, digitalizacija, diversifikacija poslovanja…).
„Očekujemo da će privredni sektor, pre svega firme koje su pogođene, nastaviti da rade na planu oporavka i eventualnoj reorganizaciji, razmišljati kako da podstaknu tražnju za svojim proizvodima i uslugama, da će se ozbiljnije pozabaviti svojim finansijama i finansijskim restrukturiranjem i da će se usmeriti na pregovore sa komercijalnim bankama, fondom za razvoj ili će se odlučiti za pozajmice od strane svojih osnivača“, kaže Jelena Bulatović.
Ona ističe da je takođe bitno da kompanije sagledaju koliko njihov biznis zavisi od drugih i da li mogu da se uključe u lance vrednosti većih firmi.
„Solidarnost među kompanijama, a pre svega pomoć velikih kompanija malim i srednjim domaćim kompanija kroz uključivanje u njihove sisteme snabdevanja može biti taj „kontrateg“ koji će pomoći MSP sektoru. Ono što se sada oseća među kompanijama je blagi pad energije i entuzijazma zbog neizvesnosti koju donosi naredni period, pre svega u vezi sa neizvesnošću tražnje za njihovim proizvodima i uslugama. Pored toga, veliki zadatak na menadžerima je da se i dalje brinu o ljudima, da sačuvaju zaposlene u svakom pogledu, da se održava uspostavljeni sistem komunikacije i delegiranja, kako bi se pronalazila najbolja rešenja koja mogu da doprinesu očuvanju poslovanja“, navodi naša sagovornica.
U krizi su se, navodi, pokazale i slabosti određenog broja kompanija, posebno u firmama gde jedna osoba (vlasnik, preduzetnik) donosi sve odluke.
„Takođe su ‘isplivale’ neke loše navike koje su se ustalile – davanje prednosti prometu u odnosu na naplatu, nepostojanje internog sistema analize i donošenja odluka, loše upravljanje obrtnim sredstvima, slaba finansijska pismenost i slično“, kaže Jelena Bulatović.
Na pitanje šta očekuje privatni sektor s obzirom da je predsednik Srbije najavio da neće biti smanjenja plata u javnom sektoru, čak je najavio mogući rast, naša sagovornica ističe da je za očekivati da, u narednom periodu, neke kompanije neće moći da izmiruju svoje obaveze.
„U toj situaciji dolazi i do pokušaja daljeg sniženja troškova, što može voditi i ka otpuštanju, zatim smanjivanju sopstvenih poslovnih prostora i slično. Važno je napomenuti da nisu sve firme u istom stanju dočekale mart, bilo je onih koji su bili na ivici likvidnog poslovanja, i ova kriza je samo ukazala na najveće manjkavosti takvih sistema. Sve u svemu, očekuje nas ekonomski izazovan kraj godine, a za puni oporavak prema očekivanjima kompanija, biće potrebno i do godinu dana“, zaključuje sagovornica Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare