“Privatnici ne mogu da izdrže rast plata u javnom sektoru”

On ukazuje da to malo prostora za pomoć treba iskoristiti krajnje selektivno - recimo za slučaj kada je pad prihoda kod preduzeća koja su bila odlična pre nastanka ovog zdravstvenog problema, veći od 50, 60, 70 odsto i dodaje da ćemo to sve mi, poreski obveznici, morati da platimo."Državne mere pomoći u pogledu odlaganja poreskih obaveza, subvencija za minimalne zarade i garantne šeme su bile dobre. Neki im zameraju neselektivnost ali činjenica jeste da oni kojima nisu bile potrebne - ti ih nisu ni koristili. Tako neselektivne, bile su i efikasnije za administrativnu primenu, što je zbog hitnosti bilo i od ključnog značaja za privredu", kaže Zoran Petrović, predsednik UO poslovne asocijacije koja u Srbiji okuplja više od 200 kompanija članica - američkih, međunarodnih i lokalnih.

Sa druge strane, Petrović smatra da mera 100 evra za sve, umesto za najugroženije - nije bila dobra mera."Čak su je i neki mnogo bogatiji od nas, poput SAD, selektivno primenjivali. Bolje da je ostalo još nesto rezervi za 'crne dane' u uslovima sada suženog fiskalnog prostora", navodi on.Garantne šeme će pomoći preduzetnicima, malim i srednjim preduzecima da, kako kaže - kupe predah."To je deo privrede koji i funkcioniše sa manjim likvidnim rezervama. Nivo 'zatvaranja' kakav smo imali ranije nećemo imati, jer bi to bio ogroman udarac za ekonomiju. Moraćemo na drugi način da naučimo da živimo sa ovim virusom", upozorava Petrović.Naravno, kako kaže - ne treba imati iluzija i biće preduzeća koja će propasti, jer krediti nisu svemogući lek."Krediti nisu panacea za loše izglede oporavka i značajan pad prodaje sa kojima se neki suočavaju. Biće i rasta nezaposlenosti. Štednja je prirodan odgovor privatnog biznisa na krizu. Delovi transportne industrije, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, industrija zabave će trpeti znatno duže posledice", kaže Petrović.On ipak veruje da će država, ovaj put, selektivno pomagati i da je već sada jasno da će biti pomoći za nacionalnu avio kompaniju.

"To malo prostora treba iskoristiti krajnje selektivno. Recimo, za slučaj kada je pad prihoda kod preduzeća koja su bila odlična pre nastanka ovog zdravstvenog problema, veći od 50, 60, 70 odsto. I naravno, poruka za sve je više nego jasna - sve ćemo to mi, poreski obveznici, morati da platimo. Nema besplatnog ručka. Budžet nije kasica prasica bez dna. Uz veći ekonomski rast, u nekom momentu možda ce morati da dođu i veći porezi", objašnjava Petrović.On dodaje da nikakva povećanja plata u javnom sektoru i jednokratne pomoći za penzije neće biti moguće, iz razloga što privatni sektor to neće moći da plati.Zoran Petrović, koji je i na čelu Rajfajzen banke, navodi da i bankarski sektor može da očekuje posledice krize izazvane koronavirusom."Banke će imati udar sa dve strane: veći troškovi rizika zbog procene da će se deo preduzeća i građana suočiti sa teškoćama u vraćanju obaveza i - manji prihodi zbog niskih referentnih kamatnih stopa u srednjem roku".Takođe, kako kaže, suočiće se i sa manjom kreditno sposobnom tražnjom za potrošačke, ali i investicione kredite."U uslovima krize građani se ustežu da troše, a privreda manje investira. Srbija je mala otvorena ekonomija koja se ne može osloniti samo na domaću tražnju. Otuda će i na nas u velikoj meri uticati brzina oporavka naših ključnih ino tržišta", zaključuje Zoran Petrović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram