U 2024. životni standard građana mogao bi da poraste za najviše četiri odsto, dok je za osetno povećanje od 20 procenata potrebno najmanje pet godina uzastopnog napretka, kaže u intervjuu za “Novu” Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On za naš list navodi i da je Srbija imala najveću inflaciju u Evropi, a da bi njeno opadanje moglo da se očekuje u drugoj polovini godine.
Od početka 2024. godine u Srbiji su povećane penzije i plate u javnom sektoru. Da li je to dovoljno i za povećanje životnog standarda?
Održivo kretanje životnog standarda zavisi od kretanja proizvodnje, odnosno preciznije, od kretanja produktivnosti. Brže od toga standard može da se povećava samo privremeno zaduživanjem, zapostavljanjem investicija, ali to ne može dugo da traje. Produktivnost u zemlji kao što je Srbija može da raste u najboljem slučaju 3-4 odsto prosečno godišnje, što znači da je za osetno povećanje standarda od, na primer, 20 procenata potrebno pet- šest godina uzastopnog napretka. Iako ovo izgleda skromno, to nije lako postići, što ubedljivo pokazuju podaci za Srbiju.
Prosečne zarade su od 2012. godine do sada realno povećane za 28,4 odsto, odnosno samo 2,5 odsto prosečno godišnje. U istom periodu realne penzije su ukupno povećane za 2,2 odsto, odnosno 0,2 procenta prosečno godišnje. Pri tome, u periodu 2012-2017, uopšte nije bilo rasta realnih zarada, dok su penzije realno opale za 12 odsto. Na osnovu svega prethodnog, sledi da bi u narednoj godini u najboljem slučaju standard građana mogao da poraste za 3 do 4 procenta.
Šta je potrebno uraditi da se ubrza rast standarda građana?
Odgovor na ovo pitanje velikim delom svodi se na pitanje šta je potrebno uraditi da se ubrza rast privrede Srbije, koji je tokom prethodne decenije bio skroman. Za rast privrede neophodno je da se obezbedi makroekonomska stabilnost, a to znači niska i stabilna inflacija, niske kamatne stope, relativno stabilan devizni kurs, umerena zaduženost države i privatnog sektora. Osim toga, za rast je potrebna dobra saobraćajna, telekomunikaciona, energetska i komunalna infrastruktura.
Da bi se postigao visok nivo razvijenosti, što je uslov za visok standard, neophodni su kvalitetno obrazovanje i visoka ulaganja u istraživanja i razvoj. Za sve prethodno navedeno potrebne su kvalitetne institucije, odnosno dosledna primena zakona, nizak stepen korupcije i kompetentna državna administracija. Dok je Srbija ostvarila napredak u izgradnji infrastrukture, ona nije napredovala u pogledu unapređenja kvaliteta obrazovanja, a kvalitet institucija tokom poslednjih 10-tak godina opada, što predstavlja ozbiljnu prepreku za privredni razvoj, a time i za rast standarda građana. Za rast privrede i standarda građana, potrebna je unutrašnja politička stabilnost, ali i dobri odnosi sa svetom, jer u periodima unutrašnjih i spoljnih sukoba, nema ni rasta privrede, ni rasta standarda.
Kakvi su preduslovi potrebni da bi svi društveni slojevi u Srbiji osetili privredni razvoj zemlje i da taj napredak konkretno osete u svojim životima?
Da bi svi učestvovali u plodovima privrednog napretka, neophodno je stvoriti podjednake šanse za sve, što znači, pre svega, da u odnosu sa državom svi građani i preduzeća budu ranopravni, da nema privilegovanih niti diskriminisanih. Za stvaranja podjednakih šansi, ali i za socijalnu prohodnost, ključno je da svi nivoi obrazovanja budu dostupni svima, bez obzira na socijalni status, regionalnu pripadnost i dugo. Naravno, važna je i kvalitetna i široko dostupna zdravstvena zaštita. Osim prethodnih opštih uslova, za smanjenje nejednakosti i suzbijanje siromaštva, važno je da se povećaju izdvajanje za socijalnu zaštitu koja su u Srbiji skromna, ali i da se uvedu socijalne penzije za stara lica koje nemaju nikakve prihode. Nejednakost bi se dodatno smanjila povećanjem progresivnosti poreza na dohodak gradjana.
Ova vlast je kao glavne adute privrednog razvoja zemlje isticala dolazak stranih investitora, koji su otvarali fabrike uz velike državne subvencije. Da li je potrebno subvencionisati privredne delatnosti i koje?
Kroz subvencije se novac svih poreskih obveznika poklanja nekim građanima i preduzećima, pa zbog toga treba da postoje snažni razlozi za njihovo odobravanje. U suštini, Srbija bi trebalo da sledi praksu uspešnih zemalja, naročito evropskih, čiji privredni sistem može da nam bude uzor. U tom kontekstu, opravdano je subvencionisanje poljoprivrede, inovacija i velikih investicija.
Srbija već sada odobrava značajna sredstva za poljoprivredu, ali je sistem subvencije prilično stihijski kreiran, umesto da se zasniva na dugoročnim strateškim politikama. Ulazak u EU bi omogućio da se značajno povećaju raspoloživa sredstva za poljoprivredu, a doprineo bi i da se unapredi sistem subvencija. Umesto dosadašnje prakse neselektivnog subvencionisanja investitora, trebalo bi subvencije ograničiti na velike investicije koje mogu pozitivno da utiču na celu privredu ili na privredu nekog regiona, a kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost i kreiraju dobro plaćena radna mesta.
Kakve mere bi država trebalo da sprovodi 2024. za smanjenje inflacije?
Iako je inflacija u Srbiji u novembru iznosila osam procenata, što je najveća inflacija u Evropi, ona je ipak prepolovljena u odnosu na inflaciju iz marta 2023. Inflacija u evrozoni je u novembru iznosila 2,4 odsto, što znači da je praktično svedena na ciljni nivo od dva procenta. Ako se ne dogodi zaoštravanje geopolitičkih sukoba, koji bi doveo do rasta cena energenata i drugih primarnih proizvoda, opadanje inflacije će se nastaviti i u ovoj godini, tako da bi u drugoj polovini godine mogla da bude ispod pet odsto. Za obaranje inflacije potrebno je da se u osnovi nastave politike koje su sprovođene u ovoj godini, a to znači da se kamatne stope zadrže na visokom nivou sve dok inflacija ne dostigne ciljni nivo od oko tri odsto, kao i da država ne poveća fiskalni deficit u odnosu na plan za narednu godinu. Naravno, za obaranje inflacije važno je da kurs ostane relativno stabilan, kao i da zarade rastu u skladu sa rastom privrede.
Šta treba uraditi da se unapredi efikasnost trošenja države?
Unapređenje efikasnosti državnih trošenja je tesno povezano sa unapređenjem kvaliteta institucija, što znači da je neophodno da se suzbije korupcija, poveća kompetentnost državne administracije, ali i da se suzbije raširena praksa stavljanja državnih trošenja u funkciju političkih interesa vladajuće stranke.
U osnovi, potrebno je da se napusti sadašnji model partijske države i da se uspostavi pravna država, odnosno država koje funkcioniše po zakonima, a na po subjektivnoj volji i interesima bilo kog pojedinca.
BONUS VIDEO: Danica Popović o ekonomskim činjenicama i manipulacijama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare