Prepakivanje budžeta: Penzije uprkos rebalansu dotiramo i iz rezerve

Profesor Ekosnomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je za Novu ekonomiju da je ovaj vanredni transfer gotovo sigurno izazvan vanrednim povećanjem penzija od 5,5 odsto (iz oktobra ove godine), kao i da je moguće da su rashodi penzijskog fonda u prvih devet meseci bili veći nego što je planirano, ili da su budžetski prihodi bili slabiji od prvobitnih projekcija. On takođe smatra da to vanredno povećanje penzija nije bilo ekonomski opravdano i da je „verovatno bilo motvisano političkim, predizbornim razlozima“.U ovoj, 2023. godini, u budžetu je prvobitno za dotacije za isplatu penzija u bilo namenjeno oko 156,3 milijardi dinara, rebalansom iz septembra je taj iznos smanjen na 130,5 milijardi dinara, a sada se „vraća“ 20 milijardi, ali iz drugih razdela.

Naime, u budžetu za 2023. godinu je navedenih 20 milijardi dinara prvobitno bilo predviđeno za druge namene (na primer, pet milijardi dinara za podršku Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, 2,35 milijarde dinara za subvencije privatnim finansijskim institucijama, a 12,65 milijardi za projekat kreditne podrške).Sada se sa tih budžetski stavki ovi iznosi prenose u tekuću budžetsku rezervu, a potom iz rezerve raspoređuju Ministarstvu finansija radi „obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za isplatu penzija (odnosno za dotacije organizacijama za obavezno socijalno osuguranje – PIO fond)“.Država je vanredno povećala penzije za 5,5 odsto 1. oktobra 2023. godine, što je Fiskalni savet već ocenio da nije bilo u skladu sa zakonom. Naredno, redovno povećanje od 14,6 odsto je planirano od 1. januara 2024. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.PIO fond i Ministarstvo finansija nisu odgovorili na pitanja tog portala zbog čega se sredstva za isplatu penzija obezbeđuju iz tekuće budžetske rezerve, za isplatu čega će se koristiti ova sredstva, te da li su i kada poslednji put sredstva za isplatu penzija bila obezbeđivana iz tekuće budžetske rezerve.Ekonomista Milojko Arsić je za Novu ekonomiju objasnio da su transferi ka PIO fondu iz budžeta redovna stvar, odnosno da se već oko 30 godina u Srbiji deo sredstava za penzije obezbeđuje iz budžeta.Dodaje i da se u nekim ranijim godinama po 30 ili 40 odsto rashoda PIO fonda finansiralo iz budžeta, a da je sada u Srbiji taj udeo smanjen.On je naveo da transferi iz budžeta ka penzionim fondovima nisu retki ni u drugim državama (ali da je cilj da budu što manji) i da to nije neuobičajeno zbog pogoršanja starosne strukture stanovništva (odnosno odnosa između broja penzionera i broja radnika), pa mnoge zemlje ne mogu da iz doprinosa obezbede penzije koje predstavljaju neki pristojan procenat od plate.Kod nas su, kako je naveo, male prosečne penzije u odnosu na prosečne plate (nešto preko 40 odsto), a da nema subvencija, odnosno transfera iz budžeta, taj odnos bi bio manji.„Ono što je sada specifično (mada je i ranije bio slučaj da se obezbeđuje iz budžetske rezerve) jeste da se radi velikim delom o neplaniranim rashodima, koji nisu povezani za vanrednu pomoć penzionerima (od 20.000 dinara) – već za vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto. Jednokratna davanja idu na teret budžeta, ne idu na teret PIO fonda“, rekao je Arsić.Iako je rebalans tekućeg budžeta bio skoro, Arsić poručuje da je moguće da tada nije bilo dobro procenjeno koliko će trebati sredstava za isplatu penzija, kao i odakle će moći da se uzme da bi se preusmerilo za tu namenu. Pošto je, kako kaže, sada kraj godine već se zna kome može da se uzme, odnosno ko neće da potroši predviđena (sredstva) do kraja godine.

On je ocenio i da vanredno povećanje u oktobru ove godine nije bilo ekonomski opravdano i da je verovatno bilo motvisano političkim, predizbornim, razlozima da se pridobije što veća nakolnost penzionera. Osim tog povećanja, Arsić podseća i na nedavna jednokratna davanja penzionerima od 20.000 dinara iz budžeta.„To je jedan od primera kako se državna sredstva koriste za ostvarivanje parcijalnih, partijskih ciljeva“, rekao je Arsić.Tekuća budžetska rezerva je deo planiranih prihoda u budžetu koji se ne raspoređuje unapred na konkretne programe i politike.Ta sredstva se koriste za neplanirane svrhe ili za programe/politike koji su bili planirani u budžetu, ali za koje se u toku godine pokaže da nije bilo dovoljno sredstava.Zakon o budžetskom sistemu daje mogućnost Vladi da deo aproprijacija za koje se tokom godine utvrdi da neće biti iskorišćene u predviđenom obimu unese u tekuću budžetsku rezervu, a da onda ta sredstva preusmeri na aproprijacije za koje se utvrdi da nisu dovoljne i/ili za namene koje uopšte nisu bile predviđene budžetom (prim. aut. kao što je sada slučaj kada se sa nekoliko budžetskih stavki preusmerava novac za isplatu penzija), naveo je Fisklani savet u oceni završnog računa Srbije za 2022.Vlada ima visok stepen diskrecije u preusmeravanju sredstava obezbeđenih budžetskom rezervom, što otvara prostor za nesvrsishodno trošenje budžetskog novca, ocenio je Fiskalni savet u oceni završnog računa Srbije za 2022. godinu.Osnovni problem je to što su ove procedure daleko manje transparentne od procedura po kojima se usvajaju budžet i rebalans, pa samim tim i prolaze mnogo blaži stepen kontrole, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.Za upotrebu tekuće rezerve, zapravo, potrebno je samo da Vlada donese rešenje na sednici, dok trošenju iz budžeta i rebalansa legitimitet daje Narodna skupština.Na sve to treba dodati da nisu propisani jasni kriterijumi koje je potrebno neplanirani događaj da ispuni da bi mogao da se finansira preko tekuće rezerve, niti postoji zakonska obaveza da Vlada prilikom donošenja rešenja o upotrebi rezerve pruži osnovne informacije o trošenju.

Koliko se godišnje da iz budžeta za isplatu penzija?

Inače u budžetu Srbije je predviđena stavka „podrška za isplatu nedostajućih sredstava za penzije“.U ovoj, 2023. godini, prvobitno je bilo namenjeno 156,36 milijardi dinara, ali je rebalansom budžeta (iz septembra ove godine) taj iznos smanjen na 130,57 milijardi dinara. Sada se za finansiranje te budžetske stavke iz tekuće rezerve prebacuje 20 milijardi dinara.Prošle, 2022. godine, je za „podršku za isplatu nedostajućih sredstava za penzije“ inicijalno bilo izdvojeno 89,35 milijardi dinara, od čega je 76,6 milijardi dinara upotrebljeno (odnosno prebačeno PIO fondu), vidi se u završnom računu Srbije.Godinu dana pre, 2021. godini je za „podršku za isplatu nedostajućih sredstava za penzije“ u budžetu planirano oko 84,2 milijarde dinara, a toliko je i izvršeno, vidi se završnog računa za tu godinu.U budžetu za 2024. godinu je za „podršku za isplatu nedostajućih sredstava za penzije“ projektovano 202,7 milijardi dinara.