Godina za nama bila je u svakom smislu, pa i ekonomskom, teška. Poskupljenja hrane i energenata su bila velika, a plate i penzije i pored povećanja – premale. Istovremeno, rasle su kamate za kredite, država je usvojila, kako kaže struka, sraman zakon na osnovu kojeg će napraviti ogromne rupe u budžetu zbog ukidanja takse za konverziju zemljišta, Elektroprivreda je postala akcionarsko društvo - a sve to desilo se za samo godinu dana.
Pored majskih tragedija i aktuelnog postizbornog ludila, građani Srbije preživeli su čitav niz ekonomskih šokova.
Zbog nekih odluka nadležnih institucija građani će dugo trpeti posledice, a mi smo izdvojili nekoliko najznačajnijih.
Inflacija u Srbiji, koja nas je pratila čitave godine, trenutno iznosi osam odsto. Tako kažu najsvežiji podaci, i to za novembar mesec.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, do jednocifrene inflacije, put je bio dug. U 2023. godinu ušli smo sa dvocifrenom. Opšti rast cena u januaru iznosio je čak 15,8 odsto. Samo dva meseca kasnije, u martu, inflacija je bila na vrhuncu i iznosila je 16,2 odsto, da bi konačno u aprilu počela da se kreće silaznom putanjom.
Konačno je na jednocifren nivo (barem tako kažu zvanični podaci) došla u oktobru, kada je opšti rast cena iznosio 8,5 odsto. Ipak, do ove jeseni, pa čak i nakon što su zvaničnici saopštili da inflacija konačno slabi, građani Srbije suočili su se sa drastičnim poskupljenjima, jer ne postoji nijedna namirnica koja je ostala imuna i nije menjala cenu naviše.
Uporedo sa inflacijom, rasle su i kamate na kredite u bankama.
Evropska centralna banka povećavala je kamate za pozajmice u evrima, a Narodna banka Srbije za dinarske kredite – što je dužnike odvelo pravo u njihov mali finansijski pakao, jer rate nisu prestajale da rastu. Neki od dužnika posvedočili su da im je rata kredita zahvaljujući inflaciji za oko godinu dana, skočila i za više od 200 evra. A kad se uzme u obzir da prosečna plata iznosi oko 740 evra, izračunajte sami o kakvom se udaru na kućni budžet radi.
Tek onda kada je rast kamata već uzeo maha, NBS odlučila je da ograniči one na stambene kredite, koji se najčešće podižu u evrima, i čije su rate zapravo najviše porasle. Tako je centralna banka odlučila da zamrzne kamate na stambene kredite od oktobra ove, pa sve do 31. decembra naredne godine, pa korisnici ovih bankarskih pozajmica sa varijabilnom kamatnom stopom konačno mogu da odahnu. Barem na 15 meseci, kada njihove kamate, a samim tim i rate, više neće moći da rastu.
Jedno od najznačajnijih poskupljenja svakako je bila struja. Ona je tokom 2023. godine poskupela čak tri puta – u januaru, maju, a potom i u novembru. Sva tri puta, cene su povećane za osam odsto bez PDV-a, što je oko 9,28 procenata sa porezom.
Ova poskupljenja zapravo su deo aranžmana koje je Vlada Srbije napravila sa Međunarodnim monetarnim fondom.
PROČITAJTE JOŠ
Osim struje, poskupeo je i gas, a cene su takođe povećavane u januaru, maju i novembru, i to za po 10 odsto.
Godinu za nama svakako su obeležile i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su usvojene krajem jula. Prema tim izmenama, konverzija građevinskog zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine je postala besplatna.
Stručna javnost bila je složna da je ovo poguban potez, kojim je država poklonila svoje najbolje zemljište investitorima, jer im je omogućeno da za mali novac kupuju atraktivne lokacije na kojima su se nekada nalazila propala preduzeća.
Stručnjaci su takođe procenili da bi na ovaj način državni budžet mogao da bude oštećen u iznosima koji se mere milijardama evra.
U aprilu 2023, dotadašnje javno preduzeće Elektroprivreda Srbije, postao je akcionarsko društvo. Sve akcije EPS-a u vlasništvu su države.
Inače, proces transformacije iz JP u AD počeo je u decembru 2022. godine, kada je Nadzorni odbor usvojio Predlog odluke o promeni pravne forme, Predlog o izmenama i dopunama osnivačkog akta, kao i predlog Statuta Akcionarskog društva.
BONUS VIDEO Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić: Život u Srbiji postaje sve skuplji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar