Foto: Shutterstock

Narodna banka Srbije revidirala je projekciju privrednog rasta Srbije na nivo 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 procentnih poena niže od očekivanja iz februara. Inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu dostigla 9,6 odsto međugodišnje. To je i glavni uzrok smanjenja privrednog rasta, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

Sa većim uvozom robe uvezli smo i veću inflaciju. Najviše zbog viših cena hrane i nafte. Na primeru izrade plastične flaše potrebna je čak četvrtina litra nafte, pri čemu cena vode u ukupnoj ceni proizvoda učestvuje tek sa nekoliko procenata.

Sličan odnos uloženih sredstava vidi se i u ceni litre mleka ili proizvodnji automobilske gume. Da nije bilo mera, kao što je smanjenje akcize na gorivo i zamrzavanja cena, guvernerka veruje da bi sadašnja inflatorna stopa već bila dvocifrena.

„Očekujemo da će međugodišnja inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju premda sa višeg nivoa nego što smo očekivali i predstavili u februaru. U granice cilja inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da se usporava do kraja perioda projekcije“, navela je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.

Kod kursa dinara stvari su jasnije. Guvernerka otkriva da su građani u aprilu ponovo više prodavali devize, nego što su ih kupovali. U martu je kupljeno 600 miliona evra, više nego što je prodato.

„Čuvanjem kursa dinara prema evru uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojača efektima depresijacije dinara kao što je bio slučaj u prethodnim epizodama visokog rasta ovih cena i time smo sprečili pad potrošačkog i investicionog poverenja“, navela je Tabakovićeva.

Poverenje se vratilo i kod investitora, pa je priliv direktnih stranih investicija u prvom kvartalu iznosio 745 miliona evra. U maju se trend nastavlja, pa se očekuje ispunjenje plana od 2,9 milijardi evra. Sve to uticalo je i na povećanje kreditne aktivnosti.

„Stambeni su porasli za 79 milijardi dinara, dok je porast gotovinskih kredita bio 54 milijarde. Ovaj rast gotovinskih kredita je dosta niži nego u prethodnim godinama. Takođe, u ovoj godini rast stambenih kredita je bio 14,1, a gotovinskih 8,8“, rekao je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije.

U uslovima negativnih kamata u odnosu na inflaciju postavlja se pitanje da li trošiti novac ili štedeti. Guvernerka kaže da se štedi kad imaš, a ne suprotno.

„I ako imate novca, kao što smo mi uradili kad smo imali viška, mi smo kupovali zlato jer zlato ne traži nikakvo posebno održavanje. Imamo tu sigurnost. Oscilira mu cena, ali što kažu zlato je zlato je u takvom obliku, da nam ne daj bože zatreba, može biti i utrživo“, navela je guvernerka NBS.

Ova godina biće teška i za ekonomske teoretičare i praktičare, jer se po običaju u svetske tokove umešala i politika i preuzela primat nad ekonomskim sudbinama, piše RTS.

BONUS VIDEO – Invazija inflacije – gosti Aleksandar Milošević i Mihailo Gajić

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook

Twitter
Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare