0
Agencija Fič Rejtings potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB+ i izglede za njegovo dalje povećanje procenila kao stabilne, a prognozu rasta srpske ekonomije je povećala na 6,3 posto za 2021.
Fič navodi, u upravo objavljenom izveštaju, da je rejting Srbije podržan kredibilnom makroekonomskom politikom, zahvaljujući kojoj je očuvana niska inflacija, stabilan devizni kurs, saopšteno je iz Ministarsva finansija.
Agencija takođe konstatuje da su devizne rezerve zadržane na visokom nivou i da su na kraju jula ove godine iznosile 14,6 milijardi evra, što je za 1,1 milijardu evra više u odnosu na kraj 2020. godine.
Zadržavanje kreditnog rejtinga na istom nivou, potvrđuje da je i u uslovima pandemije, Srbija uspela da održi stabilnost ekonomije, jak finansijski sektor, dobre izvozne rezultate i sačuva radna mesta.
Fič je u novom izveštaju, zbog snažnog oporavka domaće tražnje u prvoj polovini 2021, povećao prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu na 6,3 posto, što je znatno više od njegove prognoze iz marta. Takođe, u narednim godinama očekuje rast BDP-a iznad dugoročnog trenda.
Agencija ističe da se, nakon pada budžetskog deficita na 1,3 posto BDP-a za prvih šest meseci 2021. godine, očekuje njegovo kontinuirano smanjenje u periodu 2021-2023. godine, usled pozitivnih efekata primene vladinih mera podrške privredi.
Naime, Fič predviđa pad budžetskog deficita u 2022, na nivou cele godine, na 3,2 odsto BDP-a, te njegovo dalje smanjenje na 1,9 procenata u 2023. godini, dodaje se u saopštenju Ministarstva finansija.
U izveštaju Agencije se navodi da je očuvan jak bankarski sektor, ostvaren rast kreditne aktivnosti, smanjeno učešće problematičnih kredita, kao i da su preduzete pravovremene i sveouhvatne fiskalne i monetarne mere. Sve to zajedno značajno je pomoglo da se izbegnu veliki čokovi izazvani pandemijom korona virusa.
Odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnim godinama i dobri ekonomski rezultati, ostvareni u periodu pre i zadržani tokom pandemije, rezultirali su postizanjem stabilnih i održivih javnih finansija, a efekti krize u Srbiji su znatno ublaženi.
Fič smatra da je povećanje učešća javnog duga u BDP-u samo kratkoročno, jer je nastalo zbog potrebe da se finansiraju mere podrške za smanjenje posledica izazvanih pandemijom virusa kovid 19, i prognozira od sledeće godine stabilizaciju udela javnog duga u BDP-u, a nakon toga i njegovo vraćanje na silaznu putanju.
Kao pozitivnu stranu, agencija navodi činjenice da je prosečno vreme dospeća duga produženo na 6,7 godina sa 6,1 godine, koliko je iznosilo na kraju 2019. godine, te da je učešće duga denominovanog u stranoj valuti smanjeno za 2,0 procentna poena i na kraju juna iznosi oko 69 posto.
Uključivanjem srpskih obveznica u renomirani J.P. Morgan Emerging Markets Bond Index i postignutim napretkom u jačanju likvidnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti, uslovi finansiranja su poboljšani uz povećanje aktraktivnosti domaćeg tržišta i priliva novih investicija.
Fič ističe sposobnost Vlade i države da se nose sa krizom na odgovarajući način, pohvaljuje uspeh koji je ostvaren u procesu vakcinacije i smatra da je Srbija pronašla način da kroz ovu krizu prođe bez značajnih neravnoteža i da se ne samo brzo oporavi, već i napreduje.
Stabilna prognoza za naredni period dokaz je da Republika Srbija nastavlja da vodi odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku, usmerenu na dalje reforme, kako bi se poboljšalo poslovno okruženje i povećale investicije.
Zahvaljujući svemu tome, prema mišljenju analitičari FIča, može se očekivati dalja stabilizacija ekonomskih prilika u zemlji.
BONUS VIDEO: Uzelac: Banke naplaćuju onoliko koliko im tržište dozvoli
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
