Više od 20,7 milijardi dinara Elektroprivreda Srbije (EPS) potražuje od 20 najvećih dužnika, među njima ima i više kompanija u stečaju. Dok EPS potražuje ovaj novac u isto vreme su se čule kritike na nedavnoj sednici Vlade Srbije kojoj je prisustvovao i predsednik Republike Aleksandar Vučić o tome kako treba održavati mrežu, menjati drvene bandere i slično, nakon što je zbog snežnih padavina došlo do havarije koja je ostavila na desetine hiljada domaćinstava neko vreme bez struje.
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije na 10. septembar ove godine potraživalo je od 20 najvećih dužnika nešto više od 20 milijardi i 751 milion dinara. Spisak dužnika je sličan kao i prethodnih godina, osim što na njemu nema Ziđina koji je pre dve godine isplatio dugovanja EPS-u. Važno je napomenuti i da 20 najvećih dužnika ove godine duguje više nego u 2020. kada su dugovali 19 milijardi dinara.
Na čelu spiska najvećih dužnika ove godine je „Železara Smederevo“ nad kojom je pokrenut stečajni postupak, a od koje EPS potražuje nešto više od 4,6 milijardi dinara. Ceo iznos duga je prijavljen u stečajnu imovinu. Iznos njihovog duga ostao je isti kao u 2020. godini.
Inače, kompletnu imovinu Železare je od jula 2016. godine preuzeo novi vlasnik, New-Silkroad Holding Co. Limited iz Kine, a firma je nastavila da posluje pod novim imenom „HBIS Group Serbia Iron and Steel“. Kako tvrde u EPS-u, kineski HBIS koji je preuzeo Železaru redovno izmiruje tekuće obaveze.
Na drugom mestu dužnika nalazi se javno preduzeće „PEU Resavica“ koja duguje 3,4 milijardi dinara ove godine, dok je u 2020. dugovao 2,6 milijardi dinara. Na trećem mestu je „Energetika“ Kragujevac koja ove godine duguje dve milijarde dinara, dok je od ovog kragujevačkog preduzeća EPS u 2020. potraživao 1,7 milijardi.
Na četvrtom mestu nalazi se Infrastruktura železnica Srbije sa nešto više od 1,2 milijarde dinara, sledi je JKP „Toplana“ Bor sa 1,06 milijardi, zatim „SFS“ Paraćin koji je u stečaju i koji duguje 895 miliona dinara.
„Yumco“ Vranje nalazi se na sedmom mestu sa dugom od 822 miliona evra, zatim „Politika“ Beograd sa 821 milionom, JKP „Infostan tehnologije“ Beograd sa 784 miliona dinara duga.
Na desetom mestu je Gradska uprava Kragujevca sa 694 miliona dinara, zatim „Radijator“ Beograd nad kojim je pokrenut stečaj, a koji duguje 671 milion dinara. Zatim sledi, takođe u stečaju, Sirmium Steel sa 577 miliona i JPKP „Lazarevac“ sa 461 milionom dinara duga.
Firma „Holding kablovi“ iz Jagodine duguje 459, a pančevačka „HIP Azotara“ u stečaju 450 miliona dinara. „Vodovod“ Bor i „Vodovod“ Smederevska Palanka duguju 420, odnosno 374 miliona dinara.
Na 18. mestu nalazi se „GSP“ Beograd sa 358 miliona dinara duga, te „FAP Korporacija“ Priboj sa 280 i JKP „Gradska toplana“ u Kruševcu sa 279 miliona dinara duga EPS-u.
Od duga bi mogli da zamene polovinu drvenih bandera
Predsednik Aleksandar Vučić je naveo da EPS u niskonaponskoj mreži ima 1,846 miliona betonskih stubova i 920.000 drvenih bandera i dodao da je potrebno 350 miliona evra kako bi se zamenile sve drvene bandere. Kada pogledamo dugove najvećih 20 dužnika prema EPS-u u vrednosti od 176 miliona evra, onda možemo da zaključimo da je od tog novca moglo da se zameni polovina drvenih bandera u Srbiji.
Ekonomista Milan Kovačević ističe za „Novu“ da bi EPS trebalo da postupa sa svim dužnicima manje-više ravnopravno, jer ako ne mogu da naplate dug ili isti tolerišu, onda imaju manje novca za samo poslovanje. On navodi da bi EPS trebalo da postupa strože kod onih čije dugovanje prelazi neki ugovoreni rok i da pokušaju da naplate taj novac.
Kada novac duguju preduzeća u stečaju, Kovačević ocenjuje da „tu ne može ništa drugo da se uradi, osim da se eventualno pospeši rešavanje stečaja“.
„Pa ako šta pretekne od imovine u stečaju, onda će oni nešto od toga naplatiti, ali bi trebalo da su već otpisali deo tog potraživanja jer sigurno neće moći sve da naplate“, kaže Kovačević za „Novu“.
Imajući u vidu nedavna dešavnaja sa havarijom zbog snežnih padavina, Kovačević navodi da bi od novca dužnika moglo da se obezbedi da se pokrije ugalj i tako ne meša sa blatom, te da se remont termoelektrana završi ranije.
Dodaje da je novac od potraživanja mogao da se upotrebi i za druge investicije kako bi EPS održao svoje kapacitete u dobrom stanju.
„Njihov direktor bi morao da ima uvek veliki cilj kako da pribavi više novca i da se oni odmah upotrebe i da to bude u funkciji veće proizvodnje i boljeg postojanja“, navodi Kovačević za „Novu“.
Naš saogovornik ocenjuje da bi EPS trebalo reogranizovati i da direktor Milorad Grčić „ne spada u neke kalibre za upravljanje tako velikim preduzećem“.
„Uvek svako preduzeće ima interes da što pre naplati svoju robu i usluge, jer uvek ima mnogo ideja kako se novac može potrošiti kako bi se dobili što bolji efekti u preduzeću“, poručuje Kovačević.
Podsetimo, početkom 2019. godine tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je kineski Ziđin otplatio sve dugove Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije preduzeća (UPPR), te su tada izmerene sve obaveze prema budžetu Srbije, a isplaćene su i obaveze prema EPS-u za isporučenu električnu energiju.
Inače, RTB Bor je, zajedno sa Železarom, Azotarom i još nekim preduzećima, više godina bio među najvećim dužnicima EPS-a.
Bonus video – Kako je Milorad Mića Grčić shvatio odgovornost zbog energetskog kolapsa?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare