4
Ministarka poljoprivrede Srbije Jelena Tanasković izjavila je da država ne može da odredi cenu maline, jer otkupnu cenu definiše tržište i da bi sve drugo bilo "iznuđeno i ishitreno".
„Država ne može da odredi cenu, cenu određuje tržište. Ne možete vi reći jednom privatniku moraš da platiš toliko, a prodaćeš za toliko. Prosto, on traži svog kupca i on ugovara“, kazala je Tanasković za RTS.
U prodavnicama u Srbiji kilogram maline košta od 500 do 1.000 dinara, dok je ministarka navela da je od nedelje najveći otkupljivač nudio 240 dinara za kilogram malina.
„Danas je utorak, videćemo. Juče se popodne pojavila još jedna ponuda, odnosno dve ponude do sinoć, hladnjačara koji su podigli cenu. To ide, to kreće, to je prosto tržište i to baš tako treba da izgleda. Sve drugo ne bi bilo realno. Sve drugo bilo iznuđeno i ishitreno“, rekla je ona.
PROČITAJTE JOŠ
Dodala je i da je 2023. vrlo specifična godina na evropskom tržištu, sa potpunim poremećajem cena.
„Poljska i ukrajinska malina kreće se od 0,9 evro centi do 1,2, 1,3 evra. Prosto oni gledaju gde su tu, odnosno treba tu malinu i prodati“, rekla je Tanasković.
Tanasković je ukazala i da je mnogo toga urađeno i pre početka berbe maline, kako bi se u novi rod i berbu ušlo što rasterećenije.
Podsetila je da je u novembru poslat zahtev Narodnoj banci koja je odobrila moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu, kako bi hladnjačari mogli umesto da vraćaju kredite da plate proizvođačima ono što su ostali dužni.
„Nakon toga smo pre mesec dana na Vladi odobrili još dve milijarde dinara da oni mali i srednji hladnjačari koji nisu isplatili malinu iz prethodnog roda mogu da uzmu kredit u zalogu da daju malinu, čiju smo vrednost procenili na 300 dinara, i da isplate primarne proizvođače direktno iz tog kredita banke“, objasnila je Tanasković.
Navela je da je, da kada je bila u Ivanjici i Arilju 22. i 23. juna, tek počinjala berba i tada je prva akontna cena bila 200 dinara, već sedam, osam dana kasnije najveći otkupljivač maline je podigao cenu na 240 dinara.
„Sticajem čudnih okolnosti, već tog dana smo imali nekakvu protestnu šetnju, kako pojedini kažu spontano. Ja bih rekla to ništa nije spontano. Treba ljudi da znaju da prosto neka opozicija, nekakvi ljudi neće da propuste nijednu priliku, a malina je onako dobra prilika uvek i svake godine“, rekla je ona.
Tanasković je kazala da su „neki ljudi“ ponovo iskoristili mogućnost ili temu, umesto da budu u svojim malinjacima i čekaju, jer sistemski se stvar pomera i vrlo je uređena ove godine za razliku od prethodnih, da „pokrenu neke ljude“ i pokušaju „da skinu vladu Aleksandra Vučića“.
Ministarka je izjavila i da se šteta od junskih poplava još procenjuje, kao i da je 60 lokalnih samouprava pretrpelo ogromnu štetu na usevima, ali je dodala da će država pomoći u saniranju štete kao i do sada.
Ona je kazala da je stradalo dosta oranica, plastenika i voćnjaka, te da će način na koji će država pomoći u nadoknadi štete biti ili u novcu ili u robi koju su poljoprivrednici izgubili.
Dodala je i da je bila u Rimu i razgovarala sa starim i novim direktorom Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i iznela situaciju u vezi sa poplavama i zatražila pomoć.
„Dobila sam potvrdu, tako da ću vrlo brzo ovih dana videti da dobijemo neki grant koji možemo da iskoristimo za poplavljena područja i za nastalu štetu poljoprivrednicima da nadoknadimo“, najavila je Tanasković.
Govoreći o pšenici, ministarka je navela da Srbija ima i viška te žitarice, i prelaznih zaliha i pre žetve koja je počela između 1,5 i 1,7 miliona tona, a da se očekuje prinos od 3,2 miliona tona do 3,7 miliona tona.
Iako su, kako je dodala, dugotrajne kiše uništile deo roda, a pojavile su se i bolesti, nema problema što se nestašica tiče, ali će videti kakva će biti cena i šta je to što će sa pšenicom dalje uraditi.
Govoreći o tome kakva je godina i za mlekare i stočare, Tanasković je istakla da se mlekarima situacija popravlja iz dana u dan, kao i da su uvedeni prelevmani doneli rezultat.
„Ono što je bitno to je da nema otkazivanja mleka, da je potražnja za mlekom počela, što će reći da su zalihe već potrošene. Neki ih i dalje imaju, ali one padaju, već su ispod polovine onoga što je bilo u trenutku kad smo prelevmane uveli“, kazala je ministarka.
