Država bi da Rusima plati za njihov udeo u NIS-u i više nego što on vredi, a cena bi mogla da bude paprena: Ovo su procene stručnjaka

Ruska strana, međutim, još nije potvrdila da će prodati svoj udeo u vlasništvu NIS-a, a ukoliko do toga dođe, spekuliše se da bi kupci mogli da budu Mađari ili neka arapska kompanija. Ako, međutim, Rusi ne prodaju svoj deo, Srbija će biti u ozbiljnom problemu jer će doći do nestašice goriva, što će prouzrokovati dugoročne probleme.

Pitali smo stručnjake kolika je sada vrednost NIS-a u kome 56 odsto udela imaju Rusi.

“NIS nema tržišnu vrednost na berzi s obzirom da je trgovanje kompanije suspendovano od januara ove godine. Ono što je takođe izvesno jeste da ta berzanska cena, koja je oko milijardu evra za celu firmu, nije realna vrednost NIS-a, s obzirom na nerazvijenost domaćeg tržišta kapitala i male promete. Jedno je kada neko kupi akcije kompanije za par hiljada evra, a sasvim druga priča kada se kupuje veći komad ili kontrolni paket akcija. Čak i na razvijenim berzama kada se preuzima kompanija nudi se izvesna premija na tržištu cenu, a u slučaju NIS-a ona bi verovatno bila znatno preko januarske berzanske cene”, objašnjava za Nova.rs berzanski analitičar i broker Nenad Gujaničić.

Vrednost svake kompanije, ističe on, zavisi od više faktora.

“Kod NIS-a je olakšavajuća okolnost jer se radi o kompaniji koja je prilično transparentna za ovdašnje prilike, pa je time posao dosta lakši. Naravno, prilikom prodaje bilo koje firme nije svejedno da li se prodaje natenane, iz nužde i pod pritiskom. I ti faktori mogu da utiču na potencijalnu vrednost transakcije”.

Ništa od nacionalizacije

Ministar finansija je na jučerašnjoj sednici Vlade pomenuo da će Srbija dati ponudu za otkup ruskog udela u vlasništvu NIS-a, ukoliko "evropski i azijski partneri" odustanu.

“Priča je mnogo komplikovanija jer u ovom problemu imamo i tutora transakcije, a to je američka strana koja je zauzela diskreciono pravo da odobri ili ne odobri transakciju. To mnogo komplikuje rešenje ovog problema. Takođe, od početka je bilo jasno da Rusi ne žele da prodaju svoj vlasnički udeo pod prinudom i stoga su nastojali da naprave neku transakciju u kojoj neće biti najvažnija cena nego i neki drugi obavezujući faktori za potencijalnog kupca. Da su želeli da prodaju kontrolni paket akcija, mnoštvo kupaca bi se našlo u redu i to bi odavno bilo završeno”, smatra broker.

Prema njegovom mišljenju Srbija sigurno neće nacionalizovati NIS.

“Možda će biti primorana da napravi neku vrstu eksproprijacije, odnosno da prinudno otkupi ruske akcije, ali nacionalizacije neće biti”, naglašava Gujaničić.

Međutim cena je nepoznata, kao i trenutna vrednost NIS-a, jer je kompanija pod sankcijama.

“Rusi svakako ne žele da prodaju svoj udeo, a i zašto bi ga neko kupio kad nema garancije da će Amerikanci ukinuti sankcije. Tržište je izgubljeno i bojim se da smo doterani do kraja. Cena NIS-a sada ne bi smela da bude manja od tri do četiri milijarde evra. Ipak, ne postoji metodologija koja bi procenila koliko vredi kompanija koja je pod američkim sankcijama. Ona vredi onoliko koliko je neki kupac spreman da je plati, ali nisam shvatio da su Rusi spremni da prodaju svoj deo”, kaže za Nova.rs ekonomista Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu.

On tvrdi da vrednost NIS-a zbog sankcija ne može da se izračuna po standardnim metodologijama tržišne vrednosti i smatra da će Srbija biti prinuđena da kupi ili nacionalizuje NIS, ukoliko ne dođe do prodaje.

“Nacionalizacija bi bila katastrofalno rešenje, jer bi se onda sigurno pojavili Rusi kasnije, kad prođe rat i sankcije, i prilikom arbitraže tražili da im platimo i pet do šest milijardi evra jer smo izvršili nelegalnu nacionalizaciju. U slučaju nacionalizacije država bi preuzela kompaniju, stavila je pod svoju kontrolu i postavila menadžment dok se ne skinu sankcije i ne završi rat u Ukrajini. U tom slučaju bismo tražili izuzeće jer kompanija ne bi bila više ruska, nego srpska. Ipak, to bi nas kasnije na arbitraži previše koštalo”, objašnjava Radosavljević.

Podsetimo, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, koje imaju 56 odsto udela, dok Srbija ima 29,87 odsto.

Inače, na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije rečeno je da konačna odluka o nacionalnoj naftnoj kompaniji mora biti doneta za sedam dana kako bi se omogućilo poslovanje NIS-a i rafinerije koja posluje u njegovom sastavu.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović tim povodom je izjavila da je dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu, ali "ne i da NIS i rafineriija nastave da posluju".

"Američka administracija želi kompletnu promenu vlasništva NIS-a i zahteva potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz kompanije", rekla je Đedović Handanović.

Mediji pišu da su intenzivni pregovori oko prodaje dela akcija NIS-a u toku, a Rusi se uzdaju u mađarski "Mol" i u planu je da ta kompanija kupi 11,3 odsto akcija NIS, piše nedeljnik NIN.

Takođe, pišu da se osim sa Mađarima, pregovori vode i sa Emiratima.

Srbija nudi "veću cenu"?

O kupovini NIS-a juče je govorio ministar finansija Siniša Mali, rekavši da će Srbija biti prinuđena da kupi ruski udeo u ovoj kompaniji, iako Rusi nisu potvrdili da će ga prodati, niti se zna kolika bi mogla da bude cena.

"Nema drugog rešenja. Mi moramo da obezbedimo neki novac, ako dođe do toga da treća strana neće to da prihvati, mi moramo da ponudimo veću cenu", poručio je Mali na sednici Vlade.

Nafte za preradu u Rafineriji Pančevo koja je deo Naftne industrije Srbije (NIS), po računici zvaničnika, uz državnu pomoć iz robnih rezervi, biće do 25. novembra. Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije. Ostatak nafte se uvozi.

Podsećamo da je država Srbija još 2008. godine prodala udeo od 56 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Zbog američkih sankcija koje su uvedene ovoj kompaniji 9. oktobra ove godine, onemogućen je dotok sirove nafte u Srbiju.

Inače, NIS ima ukupno šest ćerki firmi u Srbiji. Među njima su Naftagas naftni sistemi i Naftagas tehnički sistemi, potom NIS Petrol AD, preduzeće koje se bavi prodajom goriva i organizovano je kao akcionarsko društvo, ali je NIS vlasnik svih 100 odsto akcija ovog preduzeća. Takođe, njihova je i NIS MTO doo koji se bavi skladištenjem, a u vlasništvu NIS-a je i firma NTC NIS Naftagas doo, što je skraćenica od naučno-tehnološkog centra. Jedna od šest ćerki firmi NIS-a je i pančevačka Petrohemija, koja je u većinskom vlasništvu NIS-a koji ima 90 odsto udela. NIS ima i sestrinske kompanije u Srbiji: Gasprom Energoholding Serbia, Linde gas Serbia, kao i Srbokoka doo iz Jagodine.

***