2
"Ako su cene od početka godine već povećane za 6,4 odsto, teško je pretpostaviti da će se ta inflatorna spirala zaustaviti. U januaru sva akcizna roba poskupljuje zbog usaglašavanja akciza sa rastom cena na malo. To usklađivanje ovaj put biće četiri, pet puta veće nego prethodnih nekoliko godina, što će značajno opteretiti džepove građana. Ogromna većina građana će u januaru iduće godine moći ga kupi manje nego što je to mogla u januaru ove godine", ukazuje Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, komentarišući budžet za 2022. godinu i najavljeni privredni rast.
Budžet Srbije za 2022. godinu je, prema oceni Fiskalnog saveta, oprezno planiran i deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno od 1,7 milijardi evra će se, kako je izjavio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović – lako ostvariti. Ta institucija procenjuje da će deficit verovatno biti i manji od dva odsto. Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN i dugogodišnji ekonomski novinar, ističe da bi, ako se stvari budu odvijale onako kako Vlada planira, zaista mogao biti manji od tri odsto.
„Međutim, ono što je već postalo praksa je da mi svake godine imamo jedan ili dva reabalansa budžeta i ta prilika se po pravilu koristi kako bi se prikazalo da stvari stoje mnogo bolje nego što je bilo plnairano početkom godine. Ali, dobro planiranje znači što manje, a ne što više rebalansa, čak i u pozitivnom smislu“, objašnjava Ćulibrk.
Pada u oči, dodaje on, da je Vlada predvidela prihode za manje od dva odsto veće nego što je predvidela rebalansom za ovu godinu.
„Ako Vlada zaista planira rast BDP od realno 4,5 odsto, a NBS očekuje inflaciju u najmanju ruku od 3,7 odsto, iako većina ekonomista smatra da će biti i četiri, pet odsto, što je negde kumulativno rast od 10 odsto – kako onda vlada planira prihode veće za samo dva procenta? To jedno s drugim jednostavno ne ide“, ističe Ćulibrk.
Vlada bi, dodaje, morala da nam kaže zašto tako projektuje prihode.
On podseća da se u kriznim vremenima prihodi projektuju konzervativno, ali to kod nas nije slučaj.
„Videli smo da ova vlada nema taj konzervativni pristup – čuli smo od premijerke da sve pršti od optimizma. Zašto tog optimizma nije bilo pri projektovanju prihoda za 2022“, pita Ćulibrk.
Već sad znamo da će prihodi sledeće godine verovatno biti, ako se nešto radikalno loše ne desi, mnogo veći nego ove godine.
„Pa ćemo već u martu pred izbore čuti kako nam je stanje u državnoj kasi mnogo bolje, pa da ima prostora za rast plata, penzija, i tako dalje“, navodi sagovornik N1.
Donosi li privredni rast bolji život
Čuli smo od premijerke, dodaje Ćulibrk, da ćemo ove godine imati rast od 7,2 možda čak 7,4 odsto.
„Neka se sada svaki građanin zapita da li ove god živi bolje. Jer, od početka godine do oktobra cene na malo su porasle za 6,4 odsto – meso je poskupelo za više od 15 odsto, voće i povrće više od 20 odsto, ulje za 20 i kusur odsto… Osnovne životne namirnice, ono na šta građani Srbije troše najveći deo plata i penzija, poskupljuju bar dvocifreno. I uz realni rast BDP od sedam odsto mnogi će ove godine živeti lošije nego prošle“, ocenio je Ćulibrk.
Ovo je, dodaje, ako se gleda izolovano – bolja godina nego što je bila u drugim zemljama.
„Sledeće godine planirani rast od 4,5 odsto većini deluje impresivno, ali po projekciji MMF globalni rast biće nešto manji od pet odsto što znači da će Srbija – rasti manje od celog sveta…“, naveo je Ćulibrk.
Da li će zaposleni u javnom sektoru, zdravstvu, vojsci i socijalnoj zaštiti, osetiti najavljeno povećanje plata?
Ćulibrk smatra da – neće, ukazujući da nas u januaru očekuje poskupljenje svih akciznih proizvoda zbog usaglašavanja akciza sa inflacijom, što će ovaj put biti nekoliko puta veće nego prethodnih godina, pa će značajno opteretiti džepove građana
„I penzioneri će živeti gore iako će slušati uveravanja kako penzije nikada nisu bile veće“, dodaje Ćulibrk.
BONUS VIDEO: Profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović: Kakav nam je budžet za 2022.
