Budžet Beograda za 2022. godinu iznosiće 150.404.066.186 dinara, odnosno skoro 1,359 milijardi evra.
„To je najveći budžet u modernoj istoriji Beograda, zbog čega sam zaista presrećan“, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić na konferenciji za novinare u Starom dvoru.
On je pozvao građane da u naredne dve nedelje na sajtu Grada Beograda predlože projekte koji se mogu realizovati iz sredstava ovog budžeta, prenosi Beoinfo.
Vesić je istakao da je budžet za narednu godinu dokaz da se privreda dobro razvija, jer se budžet, kako je rekao, „puni”“ porezima.
„Najbolji dokaz o finansijskoj situaciji u Beogradu jeste broj zaposlenih, odnosno nezaposlenih. Pre osam godina, 2014. godine, u Beogradu je bilo ukupno 559.000 zaposlenih, dok je danas taj broj skoro 750.000. To znači da je razlika u odnosu na 2014. godinu gotovo 200.000, a ne bi trebalo zaboraviti da se budžet delom finansira i porezima na zarade. Ovakav budžet ne bismo mogli da imamo da se ekonomija dobro ne razvija“, rekao je Vesić i dodao:
„Kada se govori o visini budžeta, ne bi trebalo zaboraviti ni građevinske dozvole. Tako je 2013. godine Grad Beograd izdao građevinske dozvole za izgradnju 322.000 kvadratnih metara, dok je prošle godine izdato pet puta više, preko milion i po kvadratnih metara. To je ukupan broj kada se saberu sve dozvole koje je izdao Grad, opštine, ali i Republika, a ove godine će broj kvadrata za koji su izdate dozvole biti sličan. Od toga, samo Grad Beograd će imati izdatih dozvola za preko milion kvadratnih metara, a važna stavka u budžetu je i doprinos za gradsko građevinsko zemljište.“
On je podsetio da je broj dece u vrtićima od 2014. povećan sa nešto više od 57.000 na više od 79.000.
„Beograd je prva lokalna samouprava u kojoj više od 70 odsto dece pohađa predškolske ustanove, što znači da je Grad Beograd prvi ispunio cilj koji je postavila Vlada Srbije da do 2025. godine u svim lokalnim samoupravama obuhvat dece koja idu u vrtiće bude veći od 70 odsto. Kada govorimo o prosečnoj plati, što je takođe veoma važno, trebalo bi se setiti da je 2014. godine prosečna zarada u Beogradu iznosila 473 evra, a sada je preko 700 evra i očekuje se dalji rast, naročito zbog rasta zarada u javnom sektoru. Sve navedeno ukazuje na pravilan razvoj Beograda i povećanje budžeta. Na kraju tekuće godine, dugovanja Grada Beograda će iznositi 281 milion evra, dok je pre osam godina dug bio milijardu i 200 miliona, sa tadašnjim budžetom manjim 500 miliona evra. Imamo dovoljno novca da ulažemo u najvažnije projekte, što ne znači da nije moguće rešiti sve probleme, ali veliki broj svakako da“, naglasio je Vesić.
Govoreći o svemu što je ove godine urađeno sredstvima iz gradskog budžeta, Vesić je istakao da bi trebalo podsetiti da se u ovom trenutku gradi, projektuje ili su radovi već završeni na 15 vrtića.
Prema njegovim rečima, kada je u pitanju budžet za narednu godinu, trebalo bi izdvojiti izgradnju metroa, kao i gradsku i prigradsku železnicu kao najveće infrastrukturne projekte u Beogradu u 21. veku.
„Gradićemo fabriku za preradu otpadnih voda u Velikom selu, Ostružnici i Obrenovcu. U planu je da se gradi 521 kilometar kanalizacione mreže u Obrenovcu, Lazarevcu, Barajevu, Sopotu i Mladenovcu. Takođe, kreće izgradnja linijskog parka na Dorćolu, kao i rekonstrukcija Muzeja grada Beograda i Muzeja afričke umetnosti. Grad će kupiti 100 novih zglobnih autobusa, a raspisujemo i tender za kupovinu 80 novih trolejbusa. Do kraja godine će biti potpisan ugovor između Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije kojim će Beograd obezbediti novih 50 tramvaja. Time će 80 odsto od ukupnog broja tramvaja na ulicama biti potpuno novo“, rekao je Vesić i dodao:
„Biće rekonstruisana Deveta beogradska gimnazija, osnovna škola u Batajnici, ambulante u Pudarcima i Kamendolu, a radićemo i dom zdravlja u Železniku. Naravno, gradiće se i kanalizaciona mreža na levoj obali Dunava. Juče je raspisan tender za izgradnju postrojenja, dok tender za izgradnju kanalizacione mreže očekujemo u narednih desetak dana. Sve navedeno znači da će izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda na levoj obali Dunava početi u februaru naredne godine.“
Vesić je naglasio da imamo mnogo projekata koji će se realizovati iz budžeta, ali i da je posebno srećan što će izdvajanje za kulturu u sledećoj godini biti skoro pet odsto budžeta.
On je naglasio da pored velikih projekata koje je nabrojao ima i veliki broj malih koji takođe mogu da se realizuju iz gradskog budžeta.
„Zato od danas na zvaničnom sajtu Grada Beograda svaki građanin i građanka mogu da pronađu čitav budžet Grada sa obrazloženjem. Javna rasprava traje dve nedelje, jednim klikom na sajt otvara se formular putem koga možete da predložite šta treba još da se uradi. Prošle godine dobili smo 10.046 predloga, a otprilike je prihvaćena jedna trećina. Na taj način pokazujemo da možemo zajedno sa građanima da menjamo budžet“, rekao je Vesić.
On je ponovio da građani do 8. decembra mogu da šalju predloge koji će biti razmotreni, a da će 20. decembra budžet biti usvojen.
„Pre toga ćemo objaviti šta smo od predloga građana prihvatili. Ovo je prilika da građani shvate da mogu da utiču na budžet grada, jer je to novac koji njima pripada i da oni treba da se pitaju kako se pare troše“, rekao je Vesić.
Bonus video – Tanja Maksić: Kako zloupotrebljavaju budžetska sredstva
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar