Banke pod zakonskom obavezom: Do 1. jula moraju same da brišu hipoteke i zaloge, a evo koliko će to koštati građane

U NOPS navode da su, na osnovu člana 79. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 104/2023), banke i drugi davaoci kredita dužni da najkasnije do 1. jula 2025. godine samoinicijativno obrišu hipoteke i zaloge za otplaćene kredite. U ovoj organizaciji podsećaju da ova obaveza ne podrazumeva nikakav dodatni zahtev korisnika, niti banke imaju pravo da naplate bilo kakve troškove za ovaj postupak.

Ko će to da plati?

„Ako je korisnik izmirio obaveze po ugovoru o finansijskoj usluzi pre stupanja na snagu ovog zakona, a sredstvo obezbeđenja po tom ugovoru je bila hipoteka upisana u korist davaoca kredita ili pokretna stvar nad kojom je uspostavljena zaloga upisom založnog prava u odgovarajući registar, davalac kredita dužan je da najkasnije do 1. jula 2025. godine preduzme odgovarajuće aktivnosti radi brisanja hipoteke, odnosno založnog prava iz tog registra", navode u NOPS zakonske odredbe na koje se pozivaju.

"Naglašavamo da ovo znači da građani više nisu dužni da prikupljaju dokumentaciju, plaćaju takse, niti angažuju notare. Sve je na bankama, koje su zakonom obavezane da urade sledeće: pribave relevantnu dokumentaciju, izdaju brisovne izjave, podnesu zahtev za brisanje hipoteke ili zaloge, obaveste klijenta o izvršenom brisanju, sve to učine o svom trošku, bez prava na refundaciju", objašnjavaju u NOPS.

Mnogo više hipoteka nego što banke misle

Potencijalni problemi mogu se javiti u praksi, navode u NOPS i ističu da je važno upozoriti da veliki broj banaka, koje su prošle kroz spajanja, akvizicije i migracije podataka, više ne raspolaže ažurnom dokumentacijom o starim ugovorima i sredstvima obezbeđenja.

"Interni podaci govore o najmanje 40.000 takvih slučajeva, dok potrošačke organizacije upozoravaju da je stvarni broj višestruko veći. U situacijama kada brisovna izjava ne postoji, registar ne može da ukloni hipoteku, što građanima predstavlja ozbiljnu prepreku u prometu nepokretnosti ili podizanju novog kredita, iako su prethodne obaveze možda uredno izmirene još pre više od deset godina", navodi NOPS i postavlja pitanje "da li banke svesno čekaju masovne tužbe građana kako bi izbegle ovu zakonsku obavezu – ili računaju na neinformisanost klijenata i zakonsku tišinu nakon 1. jula".

Građani da provere u katastru

Iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača upozoravaju da je reč o pogubnoj praksi koja je na štetu građana i koja banke može da košta još više.

"Građani će pronaći način da se informišu i zaštite svoja zakonom zagarantovana prava. Stoga ovom prilikom pozivamo građane da provere status svojih nepokretnosti u katastru (RGZ) i registru zaloga (APR) i da nakon 1. jula eksplicitno zatraže dokaz da je banka postupila u skladu sa zakonom. U suprotnom, svaki građanin ima osnov za pokretanje privatnih tužbi, grupnih sudskih postupaka, kao i obraćanje regulatornim telima zbog kršenja zakonskih obaveza. Zakon je jasan. Rok je određen. Banke moraju da ga poštuju, a građani su tu da ih na to podsete", zaključuju u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača.