1
Astronomske subvencije stranim investitorima obesmislile su tu meru, jer fabrike otvorene tim putem ne donose državi nikakvu korist, a radnici u njima su obespravljeni i primaju platu manju od potrošačke korpe, ocenili su u Nišu učesnici debate koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju.
Debata pod nazivom „Investitorima subvencije, a radnicima narušena radna prava“, organizovana u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“, okupila je predstavnike sindikata, nevladinih organizacija i dela niške opozicije.
Predstavnik sindikata Sloga Željko Veselinović istakao je da se u našoj zemlji ne govori dovoljno o državnim subvencijama stranim investitorima, a država „šakom i kapom“ deli novac građana Srbije.
Veselinović je podsetio da je sistem subvencija patentirao u Srbiji Mlađan Dinkić i dodao da su u početku davale neke rezultate jer su iznosile od 1.500 do 3.000 evra po radnom mestu.
„Haos je nastao kada su tadašnji funkcioneri počeli da se trkaju koje će mesto da dobije veću subvenciju. Dinkić je samovoljno ‘Gorenju’ u Zaječaru podigao subvencije na 3.500 evra, a danas se određene firme subvencionišu sa 150.000 evra i više“, kazao je Veselinović.
Prema njegovim rečima, toliko velikim iznosom investitori mogu da 30 godina zaposlenima isplaćuju minimalac sa porezima i doprinosima, a država za sve to vreme neće imati nikakvu korist.
„Subvencije se daju netransparentno, bez ikakvih kriterijuma i standarda, dogovorom Aleksandra Vučića ili njegovih saradnika sa predstavnicima kompanija. Vučić dođe, slikaju se ispred fabrike kao da su otvorili ‘spejs šatl’, a radnici tamo budu ugroženi, nemaju apsolutno nikakva prava, rade za bedne nadnice. To je ono što je poražavajuće za sve nas“, istakao je Veselinović.
On je kazao da nema dokaze, ali da odgovorno tvrdi da je odobravanje enormnih iznosa subvencija „pranje novca“.
„Vi date nekom 150.000 evra za svako radno mesto. Verujem da se to određenim kanalima vrati u privatne džepove i partijske kase“, naglasio je Veselinović.
Prema njegovim rečima, investitori koji dobijaju subvencije po pravilu ne poštuju prava radnika i uslovljavaju svoj dolazak u Srbiju time da u fabrici nema slobodnog sindikalnog organizovanja.
„Taj problem može da se reši isključivo promenom vlasti ili donošnjem zakonskih rešenja koje će naterati te poslodavce da poštuju prava radnika“, istakao je Veselinović.
On je kazao da je sindikat Sloga promovisao Zakon o radu i trenutno je u skupštinskoj proceduri.
„Mi nemamo većinu koja bi taj zakon mogla da usvoji, ali barem će se o tome pričati. Zakon o radu bi rešio pitanje prekovremenog i smenskog rada, nudi veću zaštitu žena i osoba sa invaliditetom, a jedna od promena bi bila da radni sporovi ne mogu da traju duže od šest meseci“, istakao je Veselinović.
Predstavnik UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić rekao je da se u Srbiji kroz ugovore koji se potpisuju sa stranim investitorima, praktično obesmišljava postojanje sindikata.
Ristić je rekao da je obesmišljavanje direktno, kao što je to bilo sa „Jurom“ koja je tražila da sindikata nema u fabrici, ili indirektno, potpisivanjem ugovora kojima se ograničava visina zarada zaposlenih.
„U svim ugovorima koji se potpisuju sa stranim investitorima definiše se odredba da je njihova obaveza da isplaćuju zaposlenima zaradu koja je za 20 odsto veća od minimalne. Ta odredba vezuje ruke sindikatu, jer se oni pozivaju na tu odredbu iz ugovora sa državom“, rekao je Ristić.
Prema njegovim rečima, ta odredba postoji u svim ugovorima koji su dostupni javnosti.
„Ukoliko znamo da je sada minimalna zarada 35.000 dinara mesečno, a minimalna potrošačka korpa je prešla 44.000, onda dolazimo do toga da je onaj koji prihvatio takav koncept svesno prihvatio da nema dostojanstvenog rada u Srbiji“, rekao je Ristić.
Kako je kazao Ristić, dobro je da određene stvari iz Zakona o radu promenimo i UGS „Nezavisnost“ će se pridružiti inicijativama da se poboljša ono što je loše ili neprecizno.
„Međutim, mislim da je prvi korak u tome da budemo pravna država da imamo poštovanje postojećih zakonskih normi, ne samo kad je Zakon o radu u pitanju, već i ostalih zakona“, istakao je Ristić.
Novinarka lista Danas Zorica Miladinović ocenila je da su i Niš i naša država prilično daleko od pristojnog rada i pristojne zarade, a kao primer navela je „Juru“ u Nišu u kojoj, kako je kazala, radnici moraju da nose pelene i dobijaju otkaze dok su na bolovanju.
„U vreme korona virusa ‘Jura’ je bila jedno od najvećih žarišta u ovom gradu. Svaki drugi zaraženi bio je zapravo radnik te fabrike. Inspekcija je utvrdila da je bilo propusta u primeni epidemiloških mera, međutim, resorno ministarstvo je na sve to reklo da propusta nije bilo“, navela je Miladinović.
Ona je kazala da je upravo takav stav države ključni problem u funkcionisanju stranih investicija i položaju radnika koji u njima rade.
„Primer ‘Jure’ pokazuje da je ova država bolećiva i uvek spremna da stane iza stranih investitora, čak i ukoliko oni krše zakone ove zemlje čak i ukoliko krše prava radnika. To nijedna pristojna država ne radi. Nijedna pristojna država neće da podrži bilo kog investitora koji krši zakone, gazi prava njenih građana, a takođe nijedna pristojna država se ne hvali da ima jeftinu radnu snagu“, istakla je Miladinović.
Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) podsetio je da je sistem podsticaja prvobitno bio zamišljen kao podrška prevashodno nerazvijenim predelima, ali je istraživanje NKD pokazalo da tri četvrtine novca koji dođe u Srbiju ide tamo gde je više para od onog koji je prosek zemlje.
Odbornik koalicije „Niš moj grad“ Miodrag Stanković rekao je da se građani stalno žale kako se u fabrikama ophode prema njima.
„Država treba da stane iza njih, ali se to ne dešava. Radnici se osećaju kao da su građani drugog reda. Osećaju se nesigurno jer nema ko da ih zaštiti“, izjavio je Stanković.
On je kazao da sindikati treba da se angažuju oko zaštite radnika, bez obzira i što ih nema u pojedinim fabrikama.
BONUS VIDEO – Da li je država prevarila mame?
