0
Novim načinom progresivnog oporezivanja zarada, koji predlaže Fiskalni savet u borbi protiv siromaštva, više od 80 odsto domaćinstava srednje klase i sa nižim prihodima bilo bi rasterećeno, dok bi od 15 do 20 odsto domaćinstava sa najvišim prihodima imalo minimalno povećanje poreza za dva, dva i po procentna poena. "I tu mislimo na građane čije su zarade četiri, pet puta veće od proseka - za njih je predviđeno to minimalno povećanje kako ih ne bi prekomerno pogodilo", kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
Dupliranje neoporezivog minimuma na 40.000 dinara, uvođenje neoporezivog iznosa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice i podizanje stope poreza na zarade sa 10 na 15 odsto, suština je sistemske reforme poreza na dohodak građana koji predlaže Fiskalni savet.
„U ovom delu Balkana su jedine zemlje, uključujući i Srbiju, koje u poreskom sistemu ne prepoznaju izdržavane članove porodice. Nama i u Ustavu piše da se porez plaća u skladu sa ekonomskom snagom obveznika. Ali, dva radnika koja rade za prosečnu platu plaćaju isti porez, bez obzira što jedan živi sam, a drugi izdržava dvoje dece i nezaposlenu suprugu. Oni nemaju istu ekonomsku moć, a plaćaju isti porez“ , navodi Altiparmakov.
Fiskalni savet je, stoga, predložio uvođenje cenzusa – neporezivog iznosa – od 20.000 dinara mesečno za svako dete i izdržavanog člana porodice.
„Predlažemo, takođe, da se neoporezivi minimum duplira na 40.000 dinara. To znači da bi za radnika koji radi za bruto 100.000 dinara, ima dvoje dece i nezaposlenog supružnika, opterećenje zarade palo sa 61 odsto na 40 odsto“, objašnjava sagovornik N1.
Da ne bi nastale „budžetske rupe“ Fiskalni savet predlaže da se paralelno sa olakšicama poveća stopa poreza na zarade sa 10 na 15 odsto, čime bi se izjednačila sa porezom na dobit, što bi, kako ističe, uvećalo porez za dva do 2,5 procentna poena za oko 15 do 20 odsto domaćinstava sa najvećim prihodima u Srbiji.
Sagovornik N1 je ukazao da su deca u najvećem riziku od siromaštva u Srbiji.
Fiskalni savet ukazuje da svaka kriza pogađa najsiromašnije slojeve stanovništva. S obzirom na inflaciju i najavu negativnog privrednog rasta širom Evrope, što će se negativno doraziti i na Srbiju, neophodno je, prema rečima Altiparmakova, sprovesti uz izmene poreske politike i izmene socijalne politike.
Jedan od predloga je da se proširi obuhvat dece koja će primati dečji dodatak.
„Trenutno dečji dodatak od 3.500 dinara mesečno prima oko 250.000 dece, što je svako peto dete u Srbiji. Mi predlažemo da se proširi obuhvat i da svako treće dete, odnosno da više od 415.000 dece prima ovu pomoć. Takođe, predlažemo da se mesečni iznos poveća na 4.500 dinara i da se, naravno, usklađuje sa rastom inflacije“, navodi Altiparmakov.
Ova izmena budžet bi koštala 14 milijardi dinara i sagovornik N1 ističe da je ta sredstva realno moguće izdvojiti budžetom za 2023. godinu.
„Cilj je da se rizik od siromaštva dece u Srbiji smanji ispod prosečnog nivoa“, ističe Altiparmakov.
Uz decu, druga najugroženija grupa građana u Srbiji su stariji od 65 i, kako ističe Altiparmakov – izuzetno oni stariji od 75 godina.
„Stariji od 65 nisu u natprosečno visokom riziku od siromaštva, ali stariji od 75 jesu. Tu vidimo nešto što nije dovoljno prepoznato u široj javnosti. Čujemo da je oko 200.000 starih ljudi bez penzija ugroženo, što nije tačno. Prvo, ima ih 115.000 bez primanja, daleko od toga da su svi oni ugroženi, jer postoje slučajevi gde im supružnici imaju dobre penzije“, objašnjava on.
Oko 24.000 starih ljudi može smatrati dohodovno ugroženim. Od njih samo trećina prima penziju.
Ima, kaže sagovornik N1, i onih koji primaju porodičnu penziju – to su uglavnom žene u ruralnim područjima.
„One su dohodovno ugrožene jer ne mogu da primaju socijalnu pomoć pošto propisi zahtevaju da nemaju više od jednog hektara u vlasništvu. Zato Fiskalni savet traži da se ovaj uslov poveća na 10 hektara“, objašnjava Altiparmakov.
To je, kaže, trošak do dve, a najverovatnije oko jedne milijarde dinara.
„Uz mogućnost novog targetiranja za isplatu novčane socijalne pomoći uz pomoć sistema socijalnih karata, to će omogućiti bolju identifikaciju ljudi koji primaju socijalnu pomoć, a ne bi trebalo, kao i one koji je ne primaju, ali bi trebalo. Tako možemo da proširimo obuhvat“, objašnjava Nikola Altiparmakov.
BONUS VIDEO: Stanojević: Ako kupujete stan da živite u njemu, porez mora da bude minimalan ili da ga nema
