12 konkretnih mera Fiskalnog saveta za smanjenje siromaštva u Srbiji

"Kriza izazvana pandemijom Kovid-19 dodatno je naglasila probleme nejednakosti u većem broju država, uključujući Republiku Srbiju gde su stope nejednakosti i rizika od siromaštva godinama osetno iznad evropskog proseka. U ovoj analizi Fiskalnog saveta ukazujemo na mogućnosti i potrebe za sistemskim unapređenjima socijalne i poreske politike kako bi se obezbedila dodatna podrška ugroženim domaćinstvima, naročito nakon skorašnjih velikih poskupljenja hrane i energenata", navode iz Fiskalnog saveta.Iz ovog tela ukazuju i na to da deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2% koja je osetno viša od opšte populacije (21,7%)."Jasan prioritet za smanjenje siromaštva dece je unapređenje iznosa i obuhvata dečijeg dodatka. Tako bi povećanja iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za preko dve trećine, sa trenutnih 245 hiljada na oko 415 hiljada dece - omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1%. Ova reforma bi zahtevala sredstva od 14 mlrd dinara koje je moguće obezbeditiu budžetu za 2023. godinu", ističu iz Fiskalnog saveta.Navode i da podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja, dok nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama i/ili izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje. Potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa 1 na 10 hektara."Kao dodatnu podršku predlažemo ukidanje obaveze plaćanja PIO doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta. Nedavno uspostavljanje sistema socijalnih karata omogućava državnoj upravi da ovaj unapređeni sistem socijalne zaštite staračkih domaćinstava efikasno implementira sa skromnim dodatnim troškovima od svega nekoliko milijardi dinara godišnje", predlažu iz Fiskalnog saveta.Podršku ugroženim radnicima sa niskim zaradama i/ili izdržavanim članovima porodice omogućilo bi progresivnije oporezivanje i sistemska reformaporeza na dohodak građana u skladu sa dobrom evropskom praksom. Osnovni reformski scenario podrazumeva udvostručavanje neoporezivog cenzusa na zarade, sa 19.300 na 40.000 dinara mesečno, uz uvođenje dodatnih neoporezivih cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice. Kako bi se obezbedio nepromenjen nivo budžetskih prihoda, reforma bi uključila i ograničeno povećanje stope poreza na zarade sa 10% na 15% čime se ne bi ugrozila konkurentnost domaće radne snage."Na ovaj način bi se opterećenje radnika sa prosečnom zaradom i izdržavanim supružnikom i dvoje dece smanjilo sa trenutnih 61,3% na 45% neto zarade", zaključuju iz Fiskalnog saveta.