Suština Uredbe koja je na snazi još manje od tri meseca je da se izbegnu velike razlike u porezu koje paušalac treba da plati. Ako bi se važenje postojećih pravila produžilo, paušalci koji su plaćali porez u iznosu od 30.000 ili 40.000 dinara, mogli bi da odahnu i izbegli bi da sledeće godine njihova obaveza bude 60.000 ili 70.000.

Ukoliko bi se važenje Uredbe produžilo to bi značilo da, ukoliko je paušalac u decembru platio poreske obaveze od 30.000 dinara, od januara neće plaćati više od 36.000 dinara - tvrde iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Ukoliko se, s druge strane, Uredba ne produži, paušalci su u riziku od naglog povećanja poreskih obaveza. Međutim, rizici su i zatvaranje preduzeća, kao i prelazak u sivu zonu. Stoga su NALED i Digitalna zajednica uputili predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do deset odsto. Inicijativa je dopunjena i predlogom da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.Inače, Uredba o paušalnom oporezivanju je doneta 2020. godine, kako bi se promenio obračun paušalnog opterećenja. Uredbom je promenjen način utvrđivanja visine poreza i doprinosa za paušalce. Kao posledica, desilo se višestruko povećanje poreza za određene delatnosti.Kako je za portal Biznis.rs rekla Mina Simić iz udruženja Digitalna zajednica, uz Uredbu je propisana i norma koja ograničava godišnje povećanje na maksmum 10 odsto u odnosu na iznos poreza utvrđen za prethodnu godinu, i to kako bi se zaštitili paušalci kod kojih je došlo do velikog uvećanja poreskih obaveza. Na taj način, godišnje opterećenje se uvećava za 10 odsto sve dok se ne dođe do visine naknada za porez koje je u skladu sa novim načinom obračuna.Kako je za N1 objasnila Sonja Žabić sa portala Pausal.rs, programer koji je pre tri godine bio registrovan u Ivanjici, plaćao je poreze i doprinose 10.000 dinara, a programer u Beogradu 50.000."Od 2020. godine, gde god da se registruje programer, on će plaćati isti iznos, oko 35.000 dinara mesečno. Da onaj programer iz manjeg mesta ne bi odjednom plaćao 35.000 dinara, uvedena je norma od 10 odsto povećanja godišnje, da bi se u jednom momentu, kako je predviđeno 2023. godine, to izjednačilo. Kako u realnosti nije došlo do izjednačenja, Digitalna zajednica i Naled su pokrenuli inicijativu koju i mi iz Paušala podržavamo, a to je da se norma produži na naredne godine, dok ne dođe do realnog izjednačenja poreza i doprinosa. Ako inicijativa ne bude prihvaćena, od januara važe ista pravila za sve, bez obzira da li su ranije registrovani ili se tek registruju, tako da bi to za one koji su se ranije registrovali, to moglo da znači značajno uvećanje poreza i doprinosa", objasnila je Žabić.

Čije će poreske obaveze da budu povećane?

Paušalci mogu da budu ljudi koji se bave različitim delatnostima. Prema podacima Poreske uprave, to mogu da budu obućari, berači lekovitog bilja, ulični prodavci, popravljači kišobrana, frizeri, časovničari, moleri, električari, vodoinstalateri, zlatari, kamenoresci, pekari, poslastičari, lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, prevodioci, prevoznici – lista zanimanja je dugačka. Ukoliko Uredba ne bude produžena, povećanje poreza bi moglo da pogodi oko 100.000 ljudi koji se bave ovim zanimanjima.

Koji je predlog za Ministarstvo finansija?

"S obzirom na to da još uvek nije došlo do nivelacije opterećenja u odnosu na nov način obračuna, prvi zahtev inicijative je da se norma godišnjeg ograničenja od 10 odsto produži i da se na taj način zaštite paušalci kod kojih će doći do značajne promene. U slučaju da prestane dejstvo ove norme, višestruko uvećane poreske osnovice može imati za posledicu zatvaranje preduzetničkih agencija", rekla je Mina Simić.Ona dodaje da se drugi deo inicijative odnosi na korekciju obračuna opterećenja za paušalce koji posluju putem interneta. Stoga, predlog NALED-a i Digitalne zajednice štiti i radnike na internetu, koji su prošle godine organizovali niz protesta zbog oporezivanja.

Frilenseri su tada za Nova.rs rekli da, prema tadašnjem predlogu Vlade Srbije koji ipak nije usvoje, osobe sa višim primanjima treba da izdvoje od 40 do 70 odsto svoje plate I daju državi. Sada, inicijativa ima za cilj da delatnosti koje dominiraju kod onih koju posluju preko interneta tretira kao "lokacijski nesenzitvine", na osnovu čega će doći do umanjenja njihovog mesečnog opterećenja.

Dve dominatne delatnosti frilensera u Srbiji su predavači stranih jezika i virtuelni asistenti. Prema istraživanjima Centra za istraživanje javnih politika, Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije, ukupno 39.000 osoba u Srbiji se putem interneta bavi ovim zanimanjima.

Za predavača stranog jezika, porez ide i preko 62,5 odsto plate

Simić je za Biznis.rs navela primer predavača stranog jezika u Beogradu. Prema njenim rečima, ukoliko predavač ima prihod od 80.000 dinara mesečno, on za poreze i doprinose mora da izdvoji više od 50.000 dinara.Simić naglašava da ovo nisu retki slučajevi, s obzirom na to da je više različitih anketa pokazalo da je upravo 80.000 prosečna mesečna zarada predavača na internetu.Na osnovu toga, lako je doći do zaključka da se većini ljudi koji se bave ovim zanimanjem ne isplati da otvaraju preduzetničku agenciju.Takođe, ovoliki porezi definitivno doprinose tome da većina radnika na internetu posluje kao fizička lica, a prema istrživanju Centra za istraživanje javnih politika, takvih radnika je skoro 74.000.Redakcije "Nove" je kontaktirala Ministarstvo finansija. Želeli smo da saznamo da li će Uredba biti produžena, a ukoliko ne bude, koja će biti nova visina poreza. Do zaključenja ovog teksta, nismo dobili odgovore na pitanja.BONUS VIDEO Radnici Aerodrom keteringa obustavili štrajk: Kako su rešeni porezi i doprinosi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=radniciaerodromketeringaobustavilitrajkkakosureeniporeziidoprinosi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4155232"]