0
Povodom teksta “Leš u Sopotu: Belivukov tužilac krije predmet od advokata” oglasilo se Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje tvrdi da je reč o neistinama.
Saopštenje prenosimo u celosti:
„Navodi teksta koji se odnose na rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u su u potpunosti paušalni i netačni i rezultiraju pogrešnim informisanjem javnosti i porodice preminulog Aleksandra Halabrina. Predmet koji je formiran u vezi sa smrću Aleksandra Halabrina još uvek se nalazi u fazi prikupljanja potrebnih obaveštenja. Punomoćniku Mare Halabrin, adv. Vladimiru Todoriću je poznato je u kojoj se fazi nalazi postupak, a pretpostavka je da isti zna i razume da se radi o fazi postupka u kojoj se preduzimaju radnje u cilju otkrivanja učinioca krivičnog dela. Takođe, autorka teksta se obratila tužilaštvu i odgovoreno joj je da su u toku radnje u cilju otkrivanja učinioca krivičnog dela. Polazeći od toga da su novinari koji se bave određenim temama i pored nedostatka formalnog pravnog obrazovanja, ipak učinili napor da usvoje određena znanja iz oblasti o kojima obaveštavaju javnost, to je potpuno nejasno kako autorka teksta dolazi do zaključka da se desila neka nesvakidašnja situacija koja je opisana na način da tužilaštvo ne želi da sasluša majke oštećenih Aleksandra Halabrina i Gorana Mihajlovića o saznanjima koje imaju o svojim sinovima, niti mogu da vide predmete koji se nalaze u tužilaštvu.
Pročitajte još:
Čitanjem objavljenog teksta stiče se utisak da autorki teksta očigledno nije jasno da u fazi prikupljanja potrebnih obaveštenja kada su toku u radnje u cilju otkrivanja učinioca krivičnog dela, nije moguće preduzeti istražnu radnju saslušanja oštećenih. Takođe, deluje da ne razume svrhu i prirodu faze postupka u kojoj se prikupljaju dokazi koji bi pružili osnov za pokretanje istrage, te da tužilaštvo detalje o pribavljenim dokazima na kojima će se temeljiti istraga ne sme da iznosi u javnost. Ostaje da verujemo da komentar autorke o šturom odgovoru tužilaštva ipak proizilazi iz nedovoljnog poznavanja materije, te da zbog toga svoje zaključke temelji na poluinformacijama.
Osim toga, posebno ističemo da Mari Halabrin ni u jednom momentu nije uskraćeno ni jedno pravo u skladu sa zakonom, te da je ista dala izjavu u policiji, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u kojoj je iznela činjenice u vezi sa smrću svog sina, a ima mogućnost da svoju izjavu dopuni u bilo kom momentu. Takođe, kako u predmetu još uvek nije pokrenuta istraga, Mari Halabrin nije omogućeno pravo na uvid u spise predmeta, a imajući u vidu da ista još uvek nije saslušana u svojstvu svedoka, o čemu je i pismeno obavešten njen punomoćnik. Zbog toga još više iznenađuju navodi punomoćnika o tome da mu nije dostavljeno rešenje na koje može da uloži žalbu, kada je zakonodavac jasno odredio kada se može vršiti uvid u spise predmeta i zakonom nije predvideo mogućnost koju bi priželjkivao punomoćnik.
Takođe, smatramo da je autorka teksta grubo prekršila etički standard profesionalnog postupanja novinara, iznoseći netačne informacije o radu zamenika javnog tužioca Aleksandra Isailovića. Sve što je izneto o njegovom radu je u potpunosti netačno, s obzirom da je Mara Halabrin dala svoju izjavu nadležnim organima upravo po nalogu tužilaštva, a da je sporna prepiska od strane Belivuka i izvesnog “Vučka” pročitana na glavnom pretresu upravo na insistiranje zamenika javnog tužioca Isailovića. Iako autorka teksta izražava svoju začuđenost za događaje koji se nisu dogodili izrazima kao što je “neverovatno”, jedino što je neverovatno u pogledu te prepiske jeste činjenica da ista taj podatak nije proverila uvidom u zapisnik sa glavnog pretresa, što bi svakako bila obaveza novinara sa kredibilitetom.
Osim toga, i najpažljiviji čitalac bi zaključio iz teksta da zamenik javnog tužioca Isailovića postupa i predmetu u vezi sa smrću Gorana Mihajlovića, što je potpuno netačna informacija i podatak koji je autorka bila u mogućnosti lako da proveri. Ipak, ako prilikom čitanja teksta primenimo gradaciju, svakako je najneverovatnija tvrdnja autorke da zamenik javnog tužioca Isailović sasvim sigurno zna odgovor na pitanje na koje ostali čitaoci (?) verovatno nikada neće dobiti odgovor, a to je šta se dogodilo u slučaju likvidacije Vlastimira Miloševića.
I najkritičniji čitalac se ne može oteti utisku da tekst sugeriše da je zamenik javnog tužioca Isailović kontaminirao Belivukove biološke tragove?! Iznoseći očigledno neistinite i neproverene informacije u nameri da naruši profesionalni ugled zamenika javnog tužioca Isailovića, autorka je “zaboravila” da obavesti javnost da je Isailović stručno i profesionalno sproveo celokupnu istragu u tom predmetu, da je podneo optužnicu koju je sve vreme aktivno zastupao pred sudom, te da je nakon završenog glavnog pretresa od strane suda doneta oslobađajuća presuda?! Takođe, izostalo je objašnjenje da tužilaštvo raspolaže dokazima koje isključivo dostavlja policija, a kvalifikovanje dostavljenih dokaza vrši sudski veštak koji je ekspert za određenu oblast. Da objasnimo autorkinim rečnikom, (ne)verovatno je da je autorka u tolikoj meri prekršila principe objektivnog novinarstva, ignorišući pravo javnosti da sazna istinu. Smatramo da su ovakve objave, u najblažoj formi rečeno, netačne, nedopustive, neprofesionalne i neetičke i takvo postupanje bi trebalo da na neki način bude sankcionisano.
Smatramo da se objavljivanjem ovako nestručnih i tendencioznih tekstova, prvenstveno zloupotrebljava neznanje članova porodica preminulih koji nisu svesni moći medija i stvara se pogrešna slika o njihovim pravima i mogućnostima za učešće u postupku. Takođe, u javnosti se stvara pogrešna slika o postupanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koja je utemeljena na netačnim i nepotpunim informacijama u vezi sa postupanjem u značajnim predmetima iz nadležnosti ovog tužilaštva, čime se narušava profesionalni ugled i institucije i javnog tužioca i postupajućih zamenika.
Iako činimo kontinuirane napore da unapredimo saradnju sa medijima i da obavestimo javnost o našem postupanju u predmetima za koje postoji interesovanje javnosti, sve vreme poštujući zakon i štiteći interese učesnika u postupku, smatramo da su pozitivni rezultati mogući isključivo uz poštovanje standarda profesionalnog i etičkog postupanja svih aktera koji se bave medijskim izveštavanjem.“
BONUS VIDEO: Dovođenje Veljka Belivuka na stadion JNA
Pratite nas i na društvenim mrežama: