Dve istine o SKC-u: Danima ne prestaje prepucavanje vlasti i studenata

U kakvom je zaista stanju Studentski kulturni centar (SKC) u Beogradu posle policijskog izbacivanja studenata? Danima ne prestaje prepucavanje vlasti i studenata koji su učestvovali u blokadi SKC-a. Vlast optužuje studente za krađu vrednih predmeta, dok druga strana odgovara ništa nije oštećno, niti ukradeno, već je uloženo.

„Šta su to oni ovde uneli, više nego što su izneli?“, pitala je Ana Brbnabić, predsednica Skupštine Srbije.

„Ne mogu da verujem da su ti mladi ljudi ušli u SKC da bi opljačkali, skrnavili, da bi uzimali umetnička dela. Pretpostavljam da uprava SKC-a ima uredne knjige inventara i da na osnovu njih može da se utvrdi sve ono što je bila oprema“, kaže Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti i dodaje da treba formirati komisije koje bi utvrdile činjenično stanje.

„Šta su uneli neka prstom pokažu“, nastavila je Brbnabić.

“Ja slučajno znam da je to platno moralo biti kupljeno za Blokadni fest, jer je postojeće platno bilo potpuno devastirano i to platno su finansirali alumni FDU koji žive u Kanadi. Tako da svi ovi spinovi i bljutave propagandne priče ne mogu da omalovaže to što su ti mladi ljudi želeli i što su pokazali da mogu u prethodnih šest meseci”, ističe Janko Baljak, profesor FDU.

I dok su mnogi umetnici „slavili“ – na šest meseci oslobođen SKC – uz objašnjeje da je 30 godina stajao kao duhovno zaparložen prostor vrlo sumnjivih radnji, sa osnovnom sumnjom na korupciju, drugi i dalje optužuju da su studenti ukrali vrata, laptopove, deo dokumentacije, kamere, plakare. I od toga napravili izložbu. Na koju smo došli, ali ostali bez zvaničnog odgovora iz uprave. A mnogo je pitanja…

„Miloševićeva vlast je sa istim ovim upravnikom Veselinovićem pretvorila u partijsko jezgro za promociju knjiga. Srećna Galerija SKC, pretvorena u prodavnicu bugarskih piratskih diskova, tu su se prodavali brushaltreri – to je sve maslo čoveka koji je SKC dobio kao partijski plen i koji je 24 nezamislive godine bio u VD statusu na čeu SKC- a“, podseća Baljak

Dok našem snimatelju nije odobreno snimanje. Na svu sreću – postoje telefoni.

„Više bih nazivala kao da smo možda bili malo neuredni, ali da neko popiše kompletan inventar SKC-a u tako kratkom roku, to je prosto nerealno. Drugo, čudno je što su sve cifre nekako koje su navedene u onom fabrikovanom izveštaju nekako zaokružene“, smatra Tara Blagojević, studentkinja.

U jeku priča o privatizaciji, između ostalog i Univerziteta – ukoliko se SKC ponovo ne oslobodi – lako može da postane žrtva nelojalne konkurencije, dodaje Baljak.

„Vaučeri oni koji su propali u diktatorskom Čileu. Komercijalizacija svega I svačega, to je vom režimu potpuno normalno, ništa im nije sveto, ni tradicija. Ukidaju tramvaj dvojku, pa zašto bi imali ikakvu empatiju prema SKC-u ako to zapadne za oko nekom njihovom tajkunu – zašto to ne bi bio kulturni centar Beograda na vodi ili nekog arapskog šeika?”, pita Baljak.

Prilog Irene Štikovac iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.