Ko je direktor SKC-a, socijalista iz vremena Slobodana Miloševića, koji je likovao zbog izbacivanja studenata

Za "doživotnog" v. d. direktora SKC-a, veći deo javnosti čuo je prvi put juče, kada se pojavio ispred ove ustanove da likuje zbog izbacivanja studenata u blokadi. Iako je blizak vlasti i aktivni član SPS-a još od devedesetih godina prošlog veka, slabo se do sada eksponirao u javnosti, pa mnogi do skoro nisu ni znali, ko je osoba koja koči napredak i rad SKC-a, koji je davnih dana nasilno oduzet studentima. E pa, sad znamo.

U pitanju je gospodin Veselinović, koji ovu kulturnu i kultnu ustanovu, nekada poznatu po brojnim izložbama, koncertima, predstavama, drži zarobljenom i neaktivnom u kontinuitetu već 15 godina, dok je na mestu v.d. direktora proveo čak tri decenije, sa jednom kratkom pauzom.

„Ova ustanova studentske i omladinske kulture oduzeta je Univerzitetu, te iste 1993. godine kada je ujedno izgubila svoju autonomiju i počela da tone u ono od čega su je studenti spasili 12. februara, uz zahtev ‘Studentski prostor studentima!”, istakli su u saopštenju studenti u blokadi.

U direktorskoj fotelji od 1993.

Nedeljnik Vreme je o Veselinoviću pisao 2003. godine, jer se ispostavilo da se još 1996, u vreme prvog mandata u SKC-u, našao na jednom drugom spisku – ljudi koji su zaobišli zakonske odredbe o učešću na javnom konkursu za radio frekvencije, a upravo on je potpisao ugovor u ime radija SKC.

Studentskim kulturnim centrom je, od čuvenih protesta 1968, pa do prve polovine devedesetih, upravljao Beogradski univerzitet. Nažalost, 1992. ga je preuzela Vlada Srbije, da bi otišao pod rukovođenje Ministarstva prosvete.

Socijalista Veselinović bio je direktor od 1993. do 2001, a ponovo se vratio na čelo SKC-a, nakon što su se i socijalisti vratili na vlast, 2008. godine.

Od tada, SKC, punih 17 godina vodi Veselinović, čovek koji je u upravi ove ustanove bio prisutan i za vreme vlasti Slobodana Miloševića, što je ukupno više od 30 godina.

Od kako je u rukovodstvu SKC-a, Veselinović ima status famoznog vedea – vršioca dužnosti, iako po zakonu u ovom statusu može da bude maksimalno godinu dana.

SKC je u periodu njegovog rukovođenja, kako su za Vreme ranije govorili dobro obavešteni izvori, postao bastion stranačkog zapošljavanja, u kojem od 60 zaposlenih, čak polovina prima platu, a ne pojavljuje se na poslu.

Naime, SKC raspolaže sa čak 4.000 kvadratnih metara, a u okviru tog prostora postoji knjižara i kafić koji izdaje “Laguni”, kao i Dajs arenu (Dice arena), prostor za društvene igre. Takođe, tu je i Arte galerija, prostor koji pripada SKC-u, a fizički se nalazi između centra i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Iako svi ovi zakupci plaćaju poslovni prostor, celokupan prihod ne ide u budžet SKC-a, već direktno na račune Sektora za učenički i studentski standard i investicije, koji je pod okriljem Ministarstva prosvete, piše Vreme.

Istorija SKC-a i gušenje kulture

Sam SKC, ali i okolina ove ustanove, decenijama su bile simbol kultnog mesta svih ljubitelja i izvođača jugoslovenske muzičke andergraund scene, koja je vremenom i tendencioznom režimskom politikom - ugušena.

Ovaj ogroman prostor ostao je prazan, a prostrana bašta u kojoj su se nekada održavali najposećeniji letnji koncerti, danas je parking. Urušavanju SKC-a, neminovno je doprinela uprava na čijem je čelu Veselinović, koji od ove kulturne ustanove, koju, očigledno, ne ume da vodi, iz nekog razloga ne odustaje.

Inače, Studentski kulturni centar je bivši Oficirski dom, u kome je skovana zavera o smaknuću kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin, koji kasnije postaje Dom Udbe, pod imenom Dom kulture "Pane Đukić".

Posle studentskih demonstracija, u junu 1968. godine, odlučeno da zdanje bude dato na upravu studentima Beogradskog univerziteta i tada SKC zvanično počinje da radi.

U SKC-u odražavane su debate, izložbe, koncerti, ali ih je tadašnja gradska vlast optuživala za propagiranje prozapadnih oblika kulture koji je "neprikladan za mlade". Prvi skup evropskih feministkinja održan je sedamdesetih godina prošlog veka u SKC-u, kao i likovne avangardne izložbe, performansi, filmske i video projekcije, instalacije i ulične akcije, koncerti, gostovanja pozorišnih trupa. Ove aktivnosti samo su deo onoga po čemu je SKC nekada bio poznat. Srećna galerija SKC-a bila je jedna od 200 najeminentnijih svetskih galerija, po izboru pariske kuće Media.

Problemi, međutim, počinju 1993. godine kad je iz Ministarstva prosvete poslat Slavoljub Veselinović, kako je za medije još 2001. ispričao Miša Savić, tadašnji v. d. glavnog i odgovornog urednika SKC-a.

"Slavoljub je delovao kao moderan politički tehnokrata koji se u 'kulturu' nije mešao, ali vrlo brzo je usledila suspenzija uredničkog kolegijuma. Svaki program je predstavljao privatnu inicijativu zaposlenih, a Slavoljub nikad nije imao vremena za SKC. Dogovori se nisu poštovali, izvođači nisu dobijali honorare. Posle 1993. godine mi se polako transformišemo u kuću za promociju SPS-a i sestrinske mu partije", ispičao je tada Savić.

Podsetimo, studenti u blokadi ušli su u prostorije SKC-a 12. februara ove godine i konačno ga, posle više od jedne decenije, vratili onima kojima i pripada – studentima. Nažalost, policija je juče ujutru, zajedno sa upravom SKC-a, upala u zgradu Studentskog kulturnog centra u Kralja Milana 48. Kako su naveli u saopštenju Oslobođenog SKC-a, studenti koji su unutra boravili izbačeni su napolje, uz svesrdno navijanje i likovanje v. d. direktora Slavoljuba Veselinovića, koji se na lokaciji momentalno nacrtao sa novinarima prorežimskih medija.

***