Zvaničnom ceremonijom otvaranja 23. jula započeće 32. Olimpijske igre, koje će trajati do 8. jula. U 33 sporta biće održano 339 događaja, a na samim takmičenjima će učestvovati oko 11.250 takmičara iz 204 zemlje.
PROČITAJTE JOŠ
Tako izgledaju Olimpijske igre nakon tačno 125 godina od održavanja prvih. A kako je sve izgledalo te davne 1896. godine u Atini?
Ideja o pokretanju modernih Olimpijskih igara postojala je još krajem 17. veka, širom sveta je održan veliki broj takmičenja manjih formata, ali su stvari počele da poprimaju neki drugi oblik, znatno ozbiljniji, kada je Viljem Peni Bruks, britanski hirurg, pokrenuo takmičenje pod imenom Olimpijske igre Venloka.
Kada je dobio priliku da prisustvuje jednom ovakvom događaju, baron Pjer de Kuberten je došao na ideju da pokrene nešto slično, ali za razliku od Bruksa, de Kuberten je imao nameru da svoju priču proširi na čitav svet. Tako je osnovan Međunarodni olimpijski komitet, i udareni temelji za nešto što će od 1896. godine postati neotuđivi deo razvoja bilo kog sportiste širom sveta.
A kako su izgledale originalne Olimpijske igre?
Domaćin prvih modernih Olimpijskih igara bila je Grčka, tačnije Atina. Ukupno je nastupilo 14 nacija, a najsupešnija je bila reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država, i to sa 11 osvojenih odličja. Kada se računa ukupan broj medalja, najbolja je bila Grčka sa ukupno 46, od čega je 10 bilo zlatnih, 17 srebrnih i 19 bronzanih.
Ukupno je na turniru učestvovao 241 takmičar (svi su bili muškarci), a od 6. do 15. aprila takmičili su se u devet sportova – atletici, gimnastici, rvanju, biciklizmu, mačevanju, streljaštvu, plivanju, dizanju tegova i tenisu.
Prvi događaj u istoriji modernih Olimpijskih igara bila je trka na 100 metara, a prvo olimpijsko zlato osvojio je Džejms Koneli iz SAD, koji je trijumfovao u troskoku 6. aprila.
Interesantno je takođe znati da i sam de Kuberten u biografiji ima osvojenu jednu zlatnu olimpijsku medalju, i to 1912. godine u Helsinkiju, kada je postao olimpijski šampion u literaturi zahvaljujući svojoj poemi „Oda sportu“.
U Atini su te godine učestvovale domaćin Grčka, selekcija SAD, Grčka, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, odvojeno Mađarska i Austrija, Australija, Danska, Švajcarska, Italija, Švedska, Bugarska i Čole, kao i mešoviti tim – uglavnom teniski dublovi koje su činili igrači iz različitih zemalja. Ukupno su osvojene 122 medalje.
Kao najveća zvezda prvih Igara izdvojio se Britanac Lonston Eliot, inače dizač tegova i rvač, kog je grčka štampa okarakterisala kao „najzgodnijeg mladića među svim Olimpijcima“. Najuspešniji takmičar bio je Karl Šuman iz Nemačke, koji je osvojio čak četiri titule. Prvi pobednik maratona bio je Grk Spiridon Luis, dok je Dimitrios Londras sa 10 godina i 218 dana postao najmlađi osvajač medalje, pošto je takmičenje u gimnastici okončao kao trećeplasirani.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar