Teško je pobediti protivnicu koja se zove Oluja, a preziva Lovac: Ivan Mrđen iz Australije za Nova.rs

Za sve je, u stvari kriv proziran krov iznad tribina Arene 1573, u kojoj je Dušan Lajović, kao jedini od tri predstavnika Srbije u kvalifikacijama uspeo da se plasira za odlučujući meč, koji je na rasporedu već u četvrtak. On je u dva seta savladao 12 godina mlađeg Amerikanca Marfija Kasona (trenutno 224. na ATP listi), a meč je počeo nekako u isto vreme kad je Melburn park obasjalo sunce.

Već ste verovatno pročitali da će mu protivnik biti isto tako mlad, 23-godišnji Italijan Frančesko Maestreli, ali znatno boljeg ranga (141) od jučerašnjeg rivala, tako da je moguć još jedan rolerkoster u Ducinoj režiji. Mada, koliko sam ja mogao da ocenim, gledajući njegov meč protiv Brazilca Tijaga Sejbit Vajlda (25/216), u Frančeskovoj igri nema ničega posebnog što bi bilo u skladu sa zanimljivim prezimenom.

Tu dolazimo do druge bitne tačke drugog kola, pomalo neshvatljivog poraza Lole Radivojević od domaće igračice Storm Hanter. Teško je pobediti nekog ko se zove Oluja, a preziva Lovac, bez obzira što je u kvalifikacije stigla sa “vajld kartom”, jer organizatori nisu zaboravili da je ona u 2023. bila svetski broj 1 u dublu. Ako je tokom meča ova 31-godišnjakinja iz Kvinslenda lovila greške naše predstavnice, prava “oluja” usledila je u finišu meča.

Lola je posle izgubljenog prvog seta (4:6), u drugom povela sa 6:5 i imala 40:0 na servis protivnice, a zatim još dve šanse za brejk i izjednačenje u setovima, ali se ipak igrao tajbrek, koji je Hanter dobila sa 7:1. U poslednjih deset poena skor je bio neverovatnih 9:1.

Slično se provela u još jednom “ić” derbiju i mlađana Teodora Kostović (18/176), koja je prvi set izgubila od Kanađanke Marine Stakušić (21/127) sa 6:0, da bi u drugom povela sa 2:1, i to uz brejk, a potom izgubila narednih pet gemova.

Finalni mečevi igraće se istog dana kad je po tradiciji žreb za prvi ovogodišnji gren slem turnir, pa se nadamo da će umesto jednog od brojeva kojima se tom prilikom označavaju kvalifikanti već iste večeri biti ubačeno ime i prezime Dušana Lajovića.

* * *

Koga sam nekim čudom uspeo da snimim onako kako treba da izgledaju slike sa tenisa, igrač, reket, zamah i loptica. To me podsetilo na čuvenu anegdotu iz zlatnog doba Jugoslovenskog sportskog lista “Sport”, kad se od fotoreportera tražilo da se postizanje gola “uhvati” tako da se vide strelac, golman i lopta u mreži.

Pričalo se da je u tome najviše problema imao u to vreme već postariji Micko Bugarćić, pa je često lepio ono što mu nedostaje, uglavnom loptu. Onda bi preko nje olovkom iscrtao mrežu, što bi se gotovo moglo smatrati pretečom fotošopa.

Jednom on doneo legendarnom glavnom uredniku Ljubomiru Lovriću (1920-1994) cakum pakum sliku sa neke Zvezdine utakmice, a Ljuba počeo da noktom grebe oko lopte. “Nemoj, molim te, pazi da mi ne otpadne Krivokuća”, zavapio Micko i ta je priča pominjana u svim jubilarnim brojevima ovog lista, koji je neslavno ukinut 2016. godine, posle više od sedam decenija postojanja.

By the way, dužan sam objašnjenje da je Zvezdin golman u to vreme bio Srboljub Krivokuća (1928-2002), sedam puta i reprezentativac Jugoslavije.

Sad nešto mislim da sam stradao od sunca, baš zbog tih pokušaja da na sva tri meča koje sam ispratio snimim nešto “cakum pakum”.