Scene kao iz Hičkokovih filmova, ni Novaku nije bilo svejedno

Milšped Group vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.

"Rod Lejver Arena" je verovatno najomiljeniji sportski objekat među srpskim navijačima i ljubiteljima sporta. Sklon sam da verujem da je popularniji i od "Marakane" i da je u 21. veku postala mitsko mesto Srba.

Svojevrsna srpska sabranja, promocija srpske kulture i prilika da se srpski narod širom sveta ujedini na jednom mestu.

A sve zbog jednog čoveka koji je postao nekrunisani kralj Australije. Novak Đoković je na "Rod Lejver areni" osvojio prvi grend slem pehar, a ukupno je 10 puta pobednička ceremonija bila priređena njemu u čast.

Kao najomiljenija ličnost novije srpske istorije, Novak je ljubav Srba vezao i za "Rod Lejver arenu", za koju zna i svaka baba u Srbiji.

Ove godine mi se ukazala prilika da odem na to svojevrsno sportsko hodočašće, a u nju sam prvi put kročio na treningu Đokovića i Australijanca Dvejna Svinija pod zatvorenim krovom.

Glavna stvar je ipak bila dan kasnije u večernjem terminu kada je kralj ponovo kročio u svoje kraljevstvo.

Atmosfera je već mogla da se oseti satima pred početak meča kada su krenuli da se skupljaju srpski navijači, a dodatnu draž je davalo i prisustvo hrvatskih koji su došli da bodre Dina Prižmića.

Stadion je bio krcat, a meč počeo još uvek po danu pod vedrim nebom i suncem koje je prekrivalo deo stadiona. Na jednu stvar su me ipak upozorili još pre nego što sam stigao u Australiju.

"Bez obzira što je leto, spremi duge rukave za Novakove mečeve. Igraće skoro sve mečeve u večernjem terminu, a na "Rod Lejver areni" uvek duva jak vetar".

Jedna od najboljih odluka mi je bila od dolaska u Australiju da se dobro obučem jer bi se za četiri sata koliko je trajao spektakl sa mladim Hrvatom i definitivno smrzao.

A publika u Melburnu prilično je posebna. Svake godine se armije vernih navijača zbog Novaka sjati i na tribinama prave šou i ne prekidaju da dobacuju i nadjačavaju protivničke navijače.

Nekada su to samo duhovite opaske, nekada uzvici podrške, ali je pre i posle svakog poena neki urlik i dobacivanje neminovno. To ponekad ume i da zasmeta teniserima, pa smo viđali i česte pauze i upozorenja sudija, a dodatno je meč usporavala i činjenica da je navijačima od ove godine dozvoljeno da ulaze između gemova i da više ne moraju da čekaju pauzu nakon svakog neparnog nema.

Ipak, možda je i najupečatljiviji momenat za mene bilo jato galebova koje je nadletalo stadion kada je pao mrak i upalila se svetla reflektora.

Na momente je scena izgledala kao u filmu Alfreda Hičkoka, a ptice su znale da budu bučne.

Iako je većini ljudi taj fenomen dobro poznat, jer galebova u Melburnu ima mnogo, priznajem da sam na momente bio faciniran prizorom koji sam video.

Ni Novaku u jednom trenutku nije bilo svejedno, graja galebova bila je toliko bučna da je morao da zastane i sačeka mir.

Ovoga puta iz stolice nije mogla da se začuje opomena, ali su i ptice brzo zaćutale.

Novak se mučio, mučio je i navijače koji su verovatno očekivali rutinsku pobedu i opušten meč, ali su svima bili istrenirani živci do krajnjih granica.

Počelo je žestoko, ako zna šta nas sve očekuje do kraja turnira. Jedno je sigurno, niko i ne pomišlja da bi Đoković mogao da izgubi presto.

BONUS VIDEO Intervju Novaka Đokovića