0
"Novakov slem" ili Australijan open. Godinama gotovo da nije bilo ni važno kako ćete ga zvati jer je i jedno i drugo bilo tačno.
Đoković je bio kralj Melburna, najveći šampion kojeg je ovaj grend slem imao u svojoj istoriji. Uostalom, osvojio ga je čak deset puta što nikome nije pošlo za rukom.
Ipak, ove godine u Australiju je došao u drugačijim okolnostima.
PROČITAJTE JOŠ
Nije branilac titule, nije prvi favorit, nema lak žreb jer je tek sedmi nosilac i nema osvojenu titulu u godini iza nas, a igrao je samo jedno grend slem finale.
Neki bi rekli i da je u godinama u kojima se više ne pita mnogo ili kao što je rekao Beker važno da samo igra.
Međutim, situacija nije tako crno-bela koliko možda deluje na prvi pogled kada se pobroje svi faktori.
Za početak, godina iza nas je imala mnogo veći značaj od pukog osvajanja trofeja. Bila je to gotovo izvesno poslednja prava Novakova šansa da osvoji zlatnu medalju na Olimpijskim igrama koja mu je stalno izmicala.
Sve što je radio blo je podređeno tom cilju koji je na kraju na spektakularan način uspeo da ostvari. Bio je to emotivni rolerkoster koji ga je do kraja ispraznio i ostatak godine je odradio na autopilotu.
Sve glavne rekorde je već ostvario i nije bilo potrebe da stisne papučicu gasa.
Uostalom ne treba zaboraviti da ove godine puni 38 i da bez obzira na činjenicu što i dalje deluje fizički sjajno, sve više mora da vodi računa i potrošnji i čuvanju energije i tela.
Zbog toga je kao glavni cilj sebi postavio napad na nove grend slem titule i sve podredio tome.
U tom kontekstu možemo gledati i početak sezone gde je na startu doživeo poraz u četvrtfinalu Brizbejna od Rajlija Opelke, moćnog američkog servera.
Taj poraz nije neuobičajne ni u kontekstu u kojem je Đoković bio na svom vrhuncu. Podsećanja radi, najbolju sezonu u istoriji tenisa koju je jedan igrač odigrao, a to je bila Novakova 2015. godina, počeo je porazom u četvrtfinalu Adelejda od još jedno moćnog servera Ive Karlovića.
Za Đokovića je od tog poraza mnogo značajnija činjenica da je odigrao tri singl meča i dva dubla i da je uhvatio i takmičarski ritam na početku sezone.
Trening mečevi u Melburnu sa Karlosom Alkarazom i Aleksandrom Zverevim koje je dobio pokazali su da ima vatre u njegovoj igri, a set sa Medvedevim koji je izgubio da i dalje ima prostora da mnogo napreduje i da bi izazovi poput vrućine mogli da budu veća prepreka od samih rivala.
Ipak, suština ostaje ista. Bez obzira na problematičan žreb koji ga u teoriji na putu do toitule vodi preko najopasnijih i najtežih rivala, Đoković je i u ovom trenutku kandidat da podigne 25. grend slem titulu.
Možda upravo i činjenica da praktično od početka turnira neće moći da igra u drugoj brzini može da bude dobra stvar jer će biti maksimalno našpanovan kada na red dođe potencijalno četvrtfinale sa Karlosom Alkarazom i dalje okršaji sa Aleksandtrom Zverevim i Janikom Sinerom.
Zbog toga reči Borisa Bekera velikana ove igre koji mnogo bolje od autora ovih redova razume situaciju ne deluju u potpunosti istinito.
Ili se bara nadamo da nisu.
„Slab sam na Đokovića očigledno i volim ga, mi smo prijatelji. Srećan sam da Novak Đoković i dalje igra. Osvojio je 24 grend slem titule i olimpijsko zlato i većina bi na njegovom mestu prestala da igra do sada. Tenisu je potreban Novak i to je za početak glavna stvar u ovom trenutku. Za mene rezultati nisu toliko važni. Verujem da ako Đoković stigne do polufinala, da je to sjajan rezultat za njega u Melburnu, iako sam svestan da on želi da pobeđuje. Ali, važno je zbog tenisa da ne ispadne u prvoj ili drugoj rundi, sve drugo je sjajan rezultat i želim da bude kompetetivan. Voleo bih naravno da ga vidim da pobeđuje, ne da gubi, ali za sada je sve u redu“, odgovorio je Beker ekskluzivno na pitanje Nova.rs.
Ipak, rekao je Beker tu i jednu veliku istinu.
Svestan je da za Novaka ne znače ništa učestvovanja kada je pričao o saradnji Novaka i Endija Marija.
„On takođe ima šampionski mentalitet i jasno mu je zašto je Novak u Melburnu i da hoće da donese trofej i da ga ne zanimaju finala i da li je igrao dobro ili ne“.
I upravo u tom grmu leži zec.
Đoković sigurno nije došao da se samo pojavi iako je svestan težine izazova.
Uostalom, po prvi put je sa njim u Australiju krenula i njegova porodica što je za njega velika stvar jer to ističe kao glavni motiv da produži karijeru.
Uz to, kada ne igra ili ne trenira, imaće priliku da slobodno vreme provede na najbolji mogući način i da mu to bude ventič za bilo koji mentalni izazov što nije mogao da radi prethodnih godina kada je bio sam ukoliko ne računamo njegov teniskim tim.
Ti faktori koji nisu teniski za Novaka su uvek imali specifičnu težinu i to je teniskim analitičarima često izmicalo kada su pokušavlai da razumeju njegove uspehe.
Zato, Novače ovo je prilika da i Bekeru pokažeš da nije u pravu i da nisi došao samo da učestvuješ.
BONUS VIDEO
