26
Da li znate onaj osećaj da imate savršenog sina koji je uvek sve uradio baš kako treba. Ustane u 6.00, spremi krevet, doručak za sve, onda uči/radi, popravi nešto po kući, vidi se sa prijateljima... Ma, sve uradi savršeno. Nešto najbliže tome je godinama unazad svima u Srbiji - Novak Đoković.
U trenucima kada je stvarnost često previše tmurna, Novak je po pravilu bio svetlo na kraju tunela. U trenucima kada ste nervozni iz bilo kog razloga nekako ste uvek za vikend imali sigurnu luku. Upalite televizor, zavalite se i gledate kako Novak dobija ovog ili onog rivala. Nije ni bitno da li znate ime protivnika, dovoljno je da kažete „Ma to je onaj Kanađanin/Australijanac/Nemac“.
Nije bitno, osećaj ponosa vas lako obuzme.
PROČITAJTE JOŠ
Đoković je postao instant parče ponosa i rodoljublja. Savršen po svim parametrima od toga da je patriota, ali istovremeno i kosmopolita, da je ostvaren u svom poslu, a opet tako posvećen porodici. Javna slika Đokovića je ideal koji nijedan sportista (u Srbiji) nije uspeo da dostigne. I tako iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, godine u godinu, pa čak i decenije u deceniju.
Malo po malo postali smo sve razmaženiji i navikli smo, pomalo sebično, da se Novak obavezao da nam da dozu sreće i radosti vikendom. I tako smo došli do ovog trenutka danas.
Đoković je odigrao dva polufinala na tri turnira ove godine, a umesto da kažemo „nije loše“, usledili su komentari poput: „Novače, vreme je za penziju“, „Nemoj da se brukaš“, „Prošlo je njegovo“, „Ni ne igra mu se tenis više“ itd.
Da, zato što je čovek dva puta stao u polufinalu dok je istovremeno suvereno bio najbolji teniser sveta. Da stavimo to u kontekst jednog vrhunskog tenisera kakav je Dušan Lajović koji je u karijeri bio i 23. teniser planete koji je za života (33 godina) samo dva puta igrao polufinala turnira iznad kategorije 250. Pazite, ono što Lajović radi je fenomenalno, ali je Novak granice pukao do vasione. Jednostavno, izgubili smo osećaj za realnost i hvala ti najbolji teniseru planete, ali to je istovremeno blagoslov i kob.
Deluje da niko do kraja ne shvata šta je Novak uradio, jer se i dalje nalazi na tom putovanju i dalje se gleda šta bi sledeće mogao da osvoji (barem oni koji ga ne šalju u penziju već sedam godina), a tek kada bude rekao konačno zbogom, možda tek na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine, počeće da se svode računi. Tada ćemo shvatiti da smo pratili stvaranje najveće legende, možda čak i u istoriji sporta.
Navikli su svi Srbi da Novak odlazi na turnir da pobeđuje za sve nas, da uništava Amerikance, Nemce, Francuze, sve sa kojima imamo neke imaginarne sukobe ili neraščišćene račune iz prošlosti.
Navikli smo da bude srpski način da se obračunamo sa svim nesrećama koje nam se dešavaju, sa poniženjima od kojih ne možemo da se otrgnemo, sa nipodaštavanjima, sa nesposbnošću ljudi za koje radimo ili koji za nas rade, za frustraciju ljudi kojima smo okruženi. Novak je bio siguran način da, kao što jednom reče i njegov brat Marko, pronađemo „unutrašnji mir“.
I to je potvrdio još jednom kada je osvojio petu Laureus nagradu u karijeri namenjenu najboljem sportisti planete. Podigao ju je 2012, 2014, 2015. i 2019. godine, nepravedno mu je oduzeta za sezonu 2021 (ali ko to još pamti u moru drugih trofeja), ali sada je sve ispravljeno. Po peti put je najbolji na svetu, baš kao i Rodžer Federer nešto ranije. Niko nikada nije uspeo to što su njih dvojica.
Razmazio si nas, Novače, do te mere da ljudi više ne pominju da si prošle godine osvojio sedam trofeja. Čak i u izveštajima se čitaju „tri grend slema i finale Vimbldona“. Srbi su takvi teniski znalci da su Adelejd (250), mastersi u Sinsinatiju i Parizu, te Završni masters u Torinu – nebitni. Da, to su turniri na kojima Novak pobeđuje zato što je jednostavno najbolji.
Došlo se do te tačke da je veća vest ukoliko Đoković ne osvoji turnir, nego ako ga osvoji. U trenucima kada je čitava planeta priznala da je najbolji teniser svih vremena, više nema toliko „trenja“. Amerikanci, Francuzi… Svi redom se slažu ko je najbolji svih vremena. Ne slažu se možda Švajcarci i Španci, ali su to neke druge priče.
Novak je učinio da čitava Srbija bude uz njega kada je bio zatočen u Australiji, ali to ne znači da i dalje nema onih koji mu neće spočitavati politička opredeljenja (koja uzgred nisu poznata), izbor supruge(?), odnos sa roditeljima… Biće onih koji neće moći da razdvoje sportistu od osobe, biće onih koji će se zabavljati u tome da se naslađuju neuspehom Đokovića.
Ipak, uživajmo još malo u ovoj vožnji. Imamo najboljeg sportistu planete koji je i dalje aktivan i koji bi mogao da bude u najužoj konkurenciji za najboljeg sportistu svih vremena.
Novače, hvala što si nas razmazio uspesima. Vratićemo ti slanjem u penziju. Nažalost. Jer to smo mi. Srbi.
BONUS VIDEO Đoković izgubio od Ruda
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
