Video sam univerzalno upozorenje za sve jezike sveta i shvatio da odbrojavaju u sebi.
Ne znam kako bi trebalo početi ovakav tekst jer je ovo jedna mala čovečija drama kada se pogleda šta se dešava u svetu u ovom trenutku…
Sedim i razmišljam odakle da počnem i svaka prva rečenica mi se čini kao ništavna. Pa neka ovo bude samo jedan ništavni uvod kao odraz jednog zbunjenog uma.
PROČITAJTE JOŠ
Iako je u čuvenoj pesmi „Kleša“ London taj koji zove, kada god odete na putovanje obično vas zovu direktno iz Beograda, iz baze. I tako me zove komanda iz Beograda i saopštava mi jedan specijalni zadatak za potrebe firme. Rekoh okej, to još nisam radio, pa ajde da probamo.
Da bih završio to (poslovna tajna) morao sam da posetim ko zna koliko sajtova i da pogrešim porudžbinu dva puta (ne mojom greškom, već automatskom promenom datuma nakon računa) da bi na kraju odlučio da odem lično da uradim to. Posetio sam prvu prodavnicu uz poruku: Možemo to da uradimo, od ponedeljka bi bilo gotovo. Kako da im objasnim da novinarstvo danas ne može da čeka sate, nekad ni minute, a kamoli dane. Sve mora da bude odmah i sad. Živimo u vremenu kada je sve na jedan klik od nas, pa nisam očekivao da za ovih nekoliko klikova moram i da čekam nekoliko dana.
Odem u drugu prodavnicu, sličan odgovor. Nema veze, kad se Srbin nije snašao uz pomoć štapa i kanapa. Problem je u tome što me je jedno desetoro pari očiju videlo. Verovatno mi je na čelu pisalo da sam stranac i potencijalno laka meta. Video sam ih, napravio se da ih ne vidim (kako se to jelte obično radi u velikim gradovima) i nastavio da radim šta već radim (gledam u telefon i psujem u sebi na tečnom srpskom). Odao me je ranac, izgubljeni pogled, ma hiljadu stvari, samo što to nisam u trenutku percipirao.
Jesam u sledećem momentu. Kako? Dva tinejdžera su počela da kruže oko mene na biciklama… Šta je bre ovo, mislim se, jesam u nekom filmu sa sve kliše forama?
Gledam i ne verujem šta se dešava, skapiram da sam nepoželjan. Videlo se da me odmeravaju da vide „koliko košta moj autfit“, pošto nisam imao ništa brendirano procena je verovatno bila ne previše (nije ovaj vredan izvrtanja naopačke), ali šta koji đavo ja tražim na njihovom trgu. Da vas vratim malo unazad skapirao sam gde sam stigao dve ulice ranije kada nisam video nikoga tu i kada sam video barikaridane ulaze u stanove, ali sam mislio da sam gledao previše filmova.
Lejver kup Foto: TOLGA AKMEN/NEIL HALL/JUSTIN LANE/EPA-EFE, Shutterstock
Ogroman trg, a tu je samo njih petorica sa crnim kapuljačama, na biciklama i ko zna čim u džepovima (insistirali su na tome dok su vozili jednom rukom). Dvojica su mi jasno pokazala da nisam dobrodošao dok su kružili tih 20 sekundi oko mene na biciklima. Jedan lagani potez glavom je značio da mi odbrojavaju vreme da napustim trg. Ovo je verovatno univerzalno upozorenje na svim jezicima sveta.
Čim sam se sklonio sa trga, prestali su da obleću oko mene (da pojasnim i da nismo razmenili nijednu reč jer kada bi shvatili da sam stranac onda bi tek počela igranka…). Ipak, pogledom su me pratili svih 300 metara niz ulicu (mislim da sam izbrojao svaki korak) dok nisam stigao do neke lokalne verske građevine.
Pokazali su mi u životinjskom maniru čiji je ovo kraj i da nemam šta tu da tražim. Paljba!
Jeste mi jedan parni organ završio u grlu, ali sam bar uspeo da se izvučem elegantno iz nečeg što je moglo da se završi (pa dopišite po volji).
I tako umesto da vam pišem o tome kako su Englezi oduševljeni srpskim cigaretama, pa sada imam protekciju od obezbeđenja u dvorani gde se igra tenis ili o nekim drugim teniskim stvarima sada moram da podelim jednu malu dramicu (svesni pleonazam).
Možda ste razočarani što se na kraju priče nije desilo neko epsko s****, ali ja zbog toga ne mogu da budem srećniji.
Sponzor Lejver kupa na Nova.rs je Erste banka.
BONUS VIDEO Nadalov prst u oko Novaku
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar