0
Karlos Alkaraz i Janik Siner su već godinama u svetskom vrhu, a na nedavno završenom Rolan Garosu pokazali su zašto su trenutno iznad svih drugih.
Siner je do finala stigao bez izgubljenog seta, pobedio je i Novaka Đokovića sa 3:0, a u borbi za titulu vodio je sa 2:0, imao je kasnije i tri vezane meč lopte, ali je izgubio posle pet sati i 29 minuta – i to u taj-brejku petog seta.
Alkaraz je imao nešto više poteškoća do finala, činilo se da će ostati bez titule, koju je osvojio i 2024. godine, ali je bio najbolji kada je bilo najpotrebnije i zasluženo je došao do pete grend slem titule sa svega 22 godine.
Siner (23) za sada ima tri grend slem trofeja, ali je već dugo svetski broj jedan i ostaje mu samo još da pronađe pravi recept protiv Alkaraza, koji ga je pobedio u poslednjih pet mečeva (ukupno je 8-4 za Španca).
PROČITAJTE JOŠ:
Ceo teniski svet sada priča o njima dvojici, oseća se da bi to moglo da bude istorijsko rivalstvo u rangu sa onim koje su imali Đoković, Nadal i Federer, ali treba razmišljati i o tome ko bi od mladih tenisera mogao da se podigne na njihov nivo i zapreti im u godinama koje dolaze.
Trenutno se kao najveća pretnja za Sinera i Alkaraza pominje Džek Drejper, koji imao 23 godine i već je pobeđivao obojicu – ima skor 1-1 sa Italijanom i 2-4 sa Špancem.
Koliko Drejper zaista može, moglo bi najbolje da se pokaže već na ovogodišnjem Vimbldonu, gde će ga sigurno u velikoj meri podržati domaća publika. Da li će mu to biti dodatna motivacija ili pritisak – najbolje će se pokazati na terenu.
Ono što je sigurno jeste da Drejper ima kvaliteta da ostane u svetskom vrhu još dugo, levoruk je i to pravi probleme mnogima, a već sada je četvrti na ATP listi (pašće na šesto mesto) i osvojio je ove godine titulu u Indijan Velsu, gde je baš u polufinalu izbacio Alkaraza posle tri seta.
PROČITAJTE JOŠ:
U ovoj priči je i Lorenco Museti, za kog mnogi zaboravljaju da ima tek 23 godine. Osvojio je bronzu prošle godine na Olimpijskim igrama u Parizu, dogurao je do dva polufinala na grend slemovima (Rolan Garos ove i Vimbldon prošle godine), a a trenutno je šesti na svetu (biće sedmi od ponedeljka).
Odlično se snalazi na travi i šljaci, dok je na betonu nešto slabiji. Međutim, samo jednom u sedam mečeva je pobedio Alkaraza i to još 2022. godine u finalu Hamburga, dok sa Sinerom ima 0-2, ako ne računamo jedan meč koji mu je Janik predao bez izlaska na teren.
Onaj od kog se već do sada očekivalo mnogo više je Holger Rune, ali i za njega se zaboravlja da ima tek 22 godine. Pričalo se da bi mogao da čini „novu Veliku trojku“ sa Sinerom i Alkarazom, ali je u prethodne dve godine izgubio korak za njima – međutim ponovo je u najboljih 10 na svetu (trenutno je deveti).
Rune pre svega mora da se skrasi sa trenerima i poradi na mentalnoj snazi, jer drugačije neće moći da se umeša u borbu za vrh i grend slem trofeje. Moraće da napravi neki iskorak u narednim mesecima ako želi da se na njega malo više obrati pažnja.
Zanimljivo je da Rune ima 2-2 sa Alkarazom, dok je sa Sinerom na 2-3, što pokazuje da i te kako može da im pravi probleme, pogotovo ako „namesti“ glavu i dodatno napreduje u nekim tehničkim i taktičkim detaljima.
Ben Šelton takođe ima 22 godine, pokazao je da je prgav na terenu i najbolje se snalazi na betonu, ali ni on nije napravio iskorak da bismo se uverili da će zaista moći da parira najboljem dvojcu. Sa njima ukupno ima skor 1-8, trenutno je 12. na svetu (ulazi u top 10 od ponedeljka) i potrebno je još mnogo da radi kako bi ispunio pun potencijal.
PROČITAJTE JOŠ:
Tu je i Artur Fis, 20-godišnjak iz Francuske, koji je osvojio tri titule do sada, ali je isto toliko mečeva izgubio od Sinera i Alkaraza (ako ne računamo Janikovu predaju u Marseju pre dve godine). Trenutno je 14. na svetu (pašće za jedno mesto), ali na grend slemovima nikad nije prošao dalje od četvrte runde i potrebno je da bude konstantniji kako bi zapretio najboljima.
Velike nade polažu se u 19-godišnjeg Jakuba Menšika, koji je ove godine osvojio titulu na Mastersu u Majamiju pobedivši svog idola Đokovića u finalu, u dva taj-brejka. Menšik je 17. na ATP listi, napredovao je ove sezone, ima ubitačan servis, a za svoju visinu se veoma dobro kreće.
Od Đokovića je već dobijao korisne savete, ali je malo podbacio na turnirima posle Majamija (ispao u drugom kolu Rolan Garosa od Rohe) i u nastavku sezone trebalo bi da pokaže raskošan talenat koji poseduje. Njegov uspon je tek počeo, ali još uvek nije na nivou Alkaraza i Sinera, pogotovo na grend slemovima. Deluje da ima pobednički mentalitet, ali neka vreme pokaže koji su mu dometi.
Ne smemo zaboraviti na Žoaa Fonseku, na kog su mnogi počeli da obraćaju pažnju krajem prošle sezone, kada je bio najbolji na „Next Gen“ turniru u Džedi, koji je dobro poznat i Alkarazu (bio šampion još 2021. godine). Posle toga je 18-godišnji Brazilac osvojio titulu na čelendžerima u Kanberi i Finiksu, pobedio je Andreja Rubljova na Australijan openu, podigao je trofej i u Buenos Ajresu…
Već do sada je Fonseka privukao veliki broj navijača, pogotovo iz Južne Amerike, uzor mu je Federer, a već je otkrio da ima izuzetno velike ambicije. Zbog toga su ga mnogi već i prozvali novim svetskim teniskim čudom. Ostaje da taj epitet opravda i na terenu.
Poslednji koji je skrenuo pažnju na sebe je Džastin Engel, 17-godišnji Nemac sa ubitačnim servisom i forhendom za velika dela. Pre početka turnira u Štutgartu bio je 281. na svetu, a onda je dogurao do četvrtfinala, u kojem je posle velike borbe u dva seta poražen od Feliksa Ože-Alijasima.
Bez obzira na poraz, pamti se Engelova partija protiv Aleksa Mihelsena, u kojem je oboreno nekoliko rekorda, a Nemac je pre svega servisom (dobio 31/31 poena na prvi servis) i forhendom (ocena 9,9 u jednom setu) nagovestio da bi u budućnosti mogao da postane vrhunski teniser.
Od ostalih tenisera sličnih godina valja pomenuti i Tomasa Mahača, Sebastijana Kordu, Flavija Kobolija, Brendona Nakašimu, Jiržija Lehečku, Đovanija Mpečija Perikara, Sebastijana Baeza, Matea Arnaldija, Džejkoba Firnlija, Gabrijela Dijaloa, Fabijana Marožana, Lernera Tiena…
Svi su oni u prvih 100 trenutno, ali teško je očekivati da će baš moći da doguraju do visina Sinera i Alkaraza. U sportu je sve moguće, tako da ostavićemo makar malu šansu da se tako nešto desi.
Sveukupno gledano, na teniskoj sceni i te kako ima momaka koji bi uskoro mogli da se umešaju u rivalstvo Sinera i Alkaraza, te im pomrse račune. Ima i mnogo onih koji tek dolaze i najavljuju „velike stvari“, ali neka teren pokaže pravu istinu.
Alkaraz i Siner su osvajali poslednjih šest grend slemova, što najbolje opisuje njihovu trenutnu dominaciju. Đoković je i dalje u vrhu, ali polako gubi korak, mada je i dalje spreman da se bori za trofeje. Ipak, tenis će postojati i posle Novaka, a mi u Srbiji se nadamo da će i Hamad Međedović uspeti da se podigne na nivo najboljih u godinama koje dolaze.
Živi bili, pa videli.
