Jelena Dokić zbog oca preživela pakao: Krvnički je tukao, 3 puta bio u zatvoru

Jelena Dokić šokirala je svet objavom da je htela da izvrši samoubistvo skokom sa 26. sprata. Ona je u potresnoj ispovesti na društvenim mreežama otkrila da se oseća depresivno i da joj dolaze najcrnje misli.Nekada izuzetno talentovna teniserka po sopstvenom priznanju doživela je svojevremeno nervni slom zbog svog oca Damira, kojeg je u svojoj autobiografiji opužila za teška psihička maltertiranja.Sve je počelo kada je objavila vezu sa Tinom Bikićem, jer je Hrvat, što je za Damira Dokića bilo neprihvatljivo."U njegovim očima to je bilo nešto najgore što sam mogla da uradim. On bi više voleo da sam s nekim teroristom nego sa Hrvatom. Vrištao je u slušalicu: 'Ti si smrdljiva, užasna kurva. S neprijateljem si. Osramotila si me'", otkrila je nekada četvrta teniserka sveta.Sam Damir Dokić ostao je upamćen i po brojnim javnim istupima zbog kojih je čak tri puta završavao u zatvoru.Sredinom prošle godine je završio u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici zbog napada na službeno lice.Dokić je priznao krivicu i nagodio se sa tužilaštvom, pa je služio kaznu do februara 2022. godine. On je već bio u zatvoru dva puta, 2009. i 2010. godine, jer je pretio da će ubiti tadašnju ambasadorku Australije u Beogradu, Kler Birgin, kao i zbog nedozvoljenog posedovanja oružja.O hapšenju zbog pretnji ambasadorki svojevremeno je ispričao kako je do toga došlo."E, bilo je ovako. Sedeo sam i ručao kada su me pozvali neki novinari i rekli da je u australijskim medijma napisano da sam zlostavljao Jelenu. To je bila prejaka reč, gadna. Okrenem ambasadu, pitam službenicu: Zašto me ta banda ne ostavi na miru?. Neka žena iz ambasade rekla je da ne mogu uticati na to, a ja sam joj rekao da ću ubiti ambasadora, ni ne znajući da je žensko. Nisam mislio to ozbiljno, više sam rekao onako. Ubrzo su došli Dačićevi i uhapsili me. Oduzeli su mi sedam pušaka i pištolj, ali imao sam dozvolu za sve to. Za dve bombe nisam imao dozvolu. U zatvoru sam proveo 19 meseci. Bilo je bolje nego u vojsci. Najpre sam bio u Mitrovici, posle u Šapcu. Tamo su me poštovali. Dođe pajser brigada da nas pretresa. Svi moraju da se svuku goli i... Samo ja nisam morao", prisetio se Dokić.

Znao je da bude problematičan i tokom njenih mečeva."Slušajte ovo, bili smo u Birmingemu, i Jelena je igrala sa Rumunkom, a neke navijačice iza mene kad god Jelena pogreši počnu da se smeju. I tako, jedna greška, pa smeh, ja se okrenem ka njima i kažem im da su 'stare, engleske krave'".Usledio je potom i incident posle meča."Nisam čekao da me izbace. Posle toga odem u restoran i naručim vino i čujem na vestima da je NATO bombardovao bolnicu „Dragiša Mišović“. A ja se operisao u toj bolnici. Meni to bilo krivo i popijem dve flaše i opletem po NATO. Posle me obezbeđenje iznelo i policija uhapsila. Pitaju me odakle sam, ja kažem Australija, Aboridžin... I tek pola sata kasnije jedan pita: 'Kako si Aboridžin kada si belac'“.Odnos između Jelene i Damira bio je centralna tema, ne samo srpskih medija, pre svega zbog ponašanja oca. Prelazio je stalno crtu zdravog odnosa sa ćerkom, vikao je na nju, branio joj da se zabavlja sa pomenutim Tinom Bikićem, branio joj da se čuje sa mlađim bratom. Kako je sve to podnela, dovoljno govori naslov autobiografije, „Nesalomiva”.

Ona je objasnila i kako je svakih nekoliko nedelja slala ocu oko 200.000 dolara u nadi da će je ostaviti na miru, ali joj je on i dalje zagorčavao život i verbalno maltretiranje nije prestalo dok nije otišla od njega sa izabranikom svoga srca i Tin joj je mnogo pomogao da nastavi sa koliko-toliko normalnim životom. Loš odnos sa ocem kulminirao je potpunim prekidom odnosa.Damir je Jelenu za loše igre kažnjavao, šutiranjem i udaranjem kaišem, a najgore je bilo 2000. posle poraza u Kanadi.„Na kraju sam se onesvestila. Krvnički me je pretukao“, ispričala je svojevremeno Jelena.KAKO POTRAŽITI POMOĆAko nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistvaTelefon: 011/7777000PRVA POMOĆPsihocentralaCrnogorska 2/16, Savski Venac, BeogradTelefon: 064 2288885Email: [email protected] SrceTelefon: 0800-300-303Email: [email protected] za psihijatrijske bolesti Dr Laza LazarevićVišegradska 26, BeogradCentrala 011/3636400Institut za mentalno zdravljePalmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555BONUS VIDEO Barbara Šet o rivalstvu Đokovića i Nadala i značaju da Novak ostane prvi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=barbarashettitlovanideointervjuagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3544263"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram