0
"Ma ne može ovaj mali da dobije Novaka u pet setova", pričali smo onako, malo i bojažljivo, mi novinari među sobom, svesni da Đokoviću dugo nismo videli protivnika poput Španca.
Pre dve nedelje Karlos Alkaraz nas je razuverio na verovatno najbolniji mogući način da njega od Novaka u ovom trenutku dele nijanse. Sve je bilo na Novakovoj strani pred to, sada već prežaljeno finale Vimbldona. I iskustvo i broj titula i broj mečeva na travi – sve.
PROČITAJTE JOŠ:
I sve to skupa nije zanimalo Alkaraza koji je uspeo da se iščupa i iskoristi poklon koji mu je Đoković ponudio i tu napravio razliku u odnosu na veliku većinu drugih igrača.
Novak povremeno ponudi šansu protivniku i ko je ne iskoristi, pukao je. Tako je već 12 godina unazad, otkako je Đoković prvi put počeo da dominira svetskim tenisom.
Od 2011. naovamo nije postojao dominantniji teniser i kako je vreme prolazilo, postao je najbolji u istoriji. A vratimo se za trenutak u 2007. godinu kada je, tada 19-godišnji, golobradi šoumen bio zanimljiviji po tome što imitira Rafaela Nadala i Mariju Šarapovu, nego što pobeđuje najbolje na svetu.
Dalek je put od tada prešao Novak koji je prvo nadmašio Bobu Živojinovića i njegov najbolji plasman, pa je ušao među deset najboljih, pa među tri i onda je tu i ostao evo do danas uz manje izuzetke.
Teško je sabiti svih tih 16, 17 godina u nekoliko rečenica, teško je i reći šta se sve tu dešavalo i čega je sve tu bilo.
Više uspona nego padova, strašnih poena, spasenih meč lopti, jedno venčanje, dvoje dece, kriza, povrede, ispadanje iz deset najboljih, gubitak motivacije, rekordi, 10 titula u Austraiji i 23 ukupno.
I posle svega toga, tup, udarac kao čekićem u glavu! Obrni se, okreni, Novak napunio 36 godina i sada već mora da prigrli činjenicu da nije favorit na najvećim turnirima.
Ono što još više brine od činjenice da će iz naše zemlje biti strašno teško naći tenisera koji će moći makar da primiriše njegovom uspehu, jesu reči koje je ovih dana izgovorio njegov otac Srđan.
„Da neki mladi, drugi zauzmu svoje mesto, pa da on polako… Ne da je kraj, ali za jedno godinu i po dana… Moja je želja kao oca, odnosno ja sam mislio da odavno treba da prestane da se bavi ovim strašno teškim poslom. Ovo nije sport, ovo je strašno težak posao, u svakom pogledu i fizički i psihički. Jer on od života ima i dalje vrlo malo jer je maksimalno posvećen ovom poslu, evo već 30 godina i ne odustaje od toga ni makac“, rekao je Đoković senior za Sportal.
Kad se to tako izgovori, godinu, godinu i po dana je još šest, sedam grend slemova, a Novak još uvek ima znanja u rukama za više.
Ili smo mi tako navikli pa i dalje očekujemo titulu svuda. Razmaženi smo, ok, znamo, ali smo se toliko srodili sa pobedama u muškom tenisu da je teško svariti i sledeću činjenicu – Đoković odustao od Toronta.
Nije igrao tamo pet godina, uzeo je dotle četiri titule, do turnira još nedelju dana, od Vimbldona već prošle dve i Novak kaže da propušta turnir zbog umora.
Svakako da nije znak koji nam svima prija. Jasno je da su mu cilj grend slemovi i da ih napabirči što više može dok je na ovom nivou, ali kao navijač ne možete da se ne zapitate: a što da ne padne još neki masters?
Svesni smo da epskih finala Australijan opena sa Nadalom više neće biti, kao što je bilo ono kad nijedan od igrača nije mogao da stoji posle pet sati i 53 minuta žestokog trčanja i razmena.
Neće više biti ni finala Vimbldona poput onog sa Federerom iz 2019. koje se ispostavilo Rodžerovom „labudovom pesmom“ na ATP turu. Posle toga su došle dve godine mučenja i onda tiha penzija na Lejver kupu.
Novak sada ima neke nove protivnike i uglavnom ih još uvek „šiša“, dok ne naiđe na Alkaraza kom se noge neće uvek stezati, a mišići grčiti, posebno nakon finala Vimbldona.
Ne znači da će se Novak predati i da će pokleknuti jer i u odnosu na onog koji danas nosi titulu najboljeg na ATP listi, odlučuju nijanse, a znamo da najboljima ponekad i ego ne dozvoljava da se povuku dok su bolji od 99 posto igrača.
Imamo slučaj Lebrona Džejmsa koji se bliži petoj deceniji života, a i dalje je bolji od bar 95 posto košarkaša. Što onda to isto Novak ne bi mogao da bude u svojoj branši?
Kad ga znaci starenja baš i ne stižu tako brzo ili to na terenu prilično dobro krije, nema razloga da prestane i u sledećih godinu, godinu i po dana.
Brine i što Srđan, njegov otac kaže da je Novak sve ambicije ostvario još pre sedam, osam godina i da je ovo sve sada samo jedan veliki bonus. I to kakav!
Rekord po broju nedelja na vrhu, rekord po broju grend slem titula i mastersa i bolji skor od druge dvojice najboljih u istoriji „belog sporta“.
Istina je da i sutra da se povuče, Novak bi poneo epitet najvećeg u istoriji, bez da se mrcvari do iznemoglosti kao što je to radio Federer dok se nije predao, ili kao što sada radi Nadal uprkos povredi zbog koje ne igra od početka godine. I kad bi se sutra povukao, Novak bi to uradio gracioznije, sa svešću da je i dalje na vrhu i strah i trepet gde god se pojavi. Što ne znači da bi takav njegov izbor podržali i navijači u Srbiji.
Među onima koji ga gledaju deceniju i po kako se razvija i pobeđuje, svako je svestan da mu je kraj karijere svakako bliži nego početak, ali će svako svejedno parafrazirati poznatu pesmu Dejana Cukića i reći: Ja bih da igra još malo, jer je Novak samo jedan. E, tako će i ostati kada god odluči da se povuče.
BONUS VIDEO: Deset minuta sjajnih poena, čudnih i smešnih situacija na travi
