0
Turbulentna situacija u Srbiji i grčevita borba SNS-a da zadrži vlast dobila je potpuno novi nivo kada je u pitanju medijska propaganda i kontrola informacija koje moraju da prođu filter podobnosti aktuelnog režima.
I u toj borbi ne postoje nedodirljivi, ne postoji niko kome je dozvoljeno da izbegne taj medijski žrvanj.
To su prethodnih dana mogli da vide i osete Novak Đoković, Ivana Španović, a naročito Željko Obradović. I to samo zato što su se usudili da iskoriste svoje demokratsko pravo i slobodu govora da prokomentarišu situaciju u društvu i državi koja potencijalno može imati posledice na živote svih nas, pa tako i na njihove.
I ta sloboda i to pravo koštalo ih je brutalnih medijskih napada, ili potpunim ukidanjem bilo koje vrste informisanja koja se tiče njihove delatnosti.
PROČITAJTE JOŠ
Ali, krenimo redom ili što bi se narodski reklo „đe je zapelo“?
Sve je počelo kada su studenti i mladost Srbije odlučili da podignu glas i krenu u borbu za istinu i pravdu u slučaju rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je živote izgubilo 15 osoba. Nezadovoljni reakcijom i odgovorima vlasti zatražili su da se otkrije istina i kazne odgovorni, a sve je potomo preraslo u radikalne proteste koji podrazumevaju i neprekidne blokade fakulteta, povremene blokade saobraćajnica i institucija i velike skupove.
Pomenuta vlast od prvog trenutka je pokušala da to pretvori u oprobanu priču da iza svega stoji rušenje države preko stranih službi bezbednosti i po principu svaljivanja odgovornosti na „lopovsku“ opoziciju koja stoji iza svskog pokušaja da se čuje drugačije mišljenje.
Problem je ipak nastao kada je krenula da pljušti podrška sa svih strana, a naročito kada je stigla sa mesta sa kojih se ranije nije često ili uopšte čula.
Glumci, pevači, brojne javne ličnosti krenuli su da otvoreno pružaju podršku studentima i to pre svega kao nepolitčku priču, ali je to izazvalo paniku u redovima vladajućeg režima, pa je moralo da se krene u medijsku kontraofanzivu.
Novak Đoković je u odmerenoj i izbalansiranoj izjavi podržao mladost, Željko Obradović pričao o mladima na kojima svet ostaje, dok se neki poput Ivane Španović i Bogdana Bogdanovića nisu oglašavali osim što su delili slike skupa na Slaviji ili indirektno kroz muzičke isečke i slike izražavali stav.
Reklo bi se ništa sporno, ali…
Od trenutka od kada se oglasio, Novak Đoković je u mnogim medijima bliskim vlasti ili potpuno skrajnut ili se vesti o njemu objavljuju selektivno, vodi se računa kako se plasiraju i gde su istaknutan.
Tako na primer na portalu B92 u nedelju niste mogli da pročitate nijedan deo intervjua Novaka Đokovića za „Eurosport“ i „ATP“ u kojima je pričao mnogim važnim i nevažnim temama koje bi bile interesantne čitaocima, pogotovo što je u pitanju najveći sportista kojeg je ova zemlja imala.
Slična je priča i sa portalom „Alo“ koji više od deset dana nije pustio vest na temu Novaka Đokovića. Ista je priča i sa glavnim kerberom ovog režima, portalom „Informer“, kao i „Večernjim novostima“… Tamo nema informacija ni kada i protiv koga Novak Đoković igra na turniru u Brizbejnu i slične informacije koje su u ovom trenutku relevantne.
U prošlosti su kada je Đoković izneo stav o kopanju litijuma znali da plasriaju i tekstove o članovima porodice kao što je svojevremno bio slučaj sa majkom Jelene Đoković i njenim poslovima sa mini hidroelektranama kao upozorenje dokle su spremni da idu.
Neki umereniji provladini portali prenose informacije selektivno, pa tako iako možete znati svaki mogući detalj života najboljeg tenisera planete, niste mogli da pročitate vest o podršci studentima ili je bila perfidno plasirana da je gotovo bilo nemoguće naći je, ali postoji kao dokaz „objektivnog novinarstva“.
Situacija sa Željkom Obradovićem još je drastičnija. Još ranije je percipiran kao opozicionar i protivnik vlasti kada je odbio da potpiše spisak podrške Aleksandru Vučiću od strane javnih ličnosti, iako nije podržao ni bilo koga drugog što je okarakterisano kao čin izdaje.
Kada je među navijačima Partizana postao sinonim otpora Aleksandru Vučiću postao je neprijatelj, a napravio je neoprostiv greh kada je stao uz studente i njihovu borbu.
Tada je postao državni neprijatelj broj jedan, a Partizan klub o kojem se piše tek reda radi. Onda je usledila ofanziva. Prvo kroz prizmu da je utakmica Partizana i Fenerbahčea tretirana kao nebitna i nigde nije isticana, da bi u pojedinim medijima poput „Novosti“ i naslovi bili šturi pa je tako pobedu ostvario domaći tim.
Čitalac uzalud traži izjavu Obradovića na portalu „Večernjih novosti“, sportskom portalu „Aloa“, „B92“, „Informera“, „Kurira“ i drugih medija bliskih vlastima.
Kako saznaje nedeljnik „Vreme“, a sllične informacije smoo dobijali i mi iz direktnih izvora iz nekih od ovih redakcija, pozivi „odozgo“ su stizali i tokom utakmice. Naredba je jednostavno glasila da Obradović ne postoji.
Naročito kada je po prvi dvoranom odjeknulo skandiranje navijača da Željko radi nerpilične radnje predsedniku Vučiću. Iako samo navijački bunt, to je bio signal da se „ućutka“ Željko.
„Večernje novosti“ su briljirale. O velikoj pobedi Zvezde objavljeno je nekoliko hvalospeva, u naslovu se isticala „senzacija“ i „ispisivanje istorije“ i „razbijanje Barselone“.
O pobedi Partizana tek šturi izveštaj koji nijedan novinar nije potpisao imenom. Naslov: „Pobedio Partizan: Ovo je rezultat utakmice odigrane u Beogradu“.
Nastavilo se sa potpunim ignorisanjem konferencije za medije Željka Obradovića posle meča, dok su je neki preneli selektivno, bez dela u kojem ponavlja podršku mladima i da ga poltiika ne zanima.
Vrhunac je ipak bio u tekstovima koji su po matrici išli na „Informeru“ i portalu „Alo“ u kojem se uz Željka vređa i Ostoja Mijailović.
„USPELI STE U ŽIVOTU! ‘JE*I ŽELjKO GLUPOG VUČIĆA’: Obradović se šatro pravda, a Ostoja srećan ćuti!“, bio je naslov na dva pomenuta portala uz manje varijacije sa potpuno identičnim tekstom.
Tu se daje prizeman komentar o navodnom o seksualnom opredeljenju predsednika Partizana na isti način na koji navijači Partizana već godinama insinuiraju predsedniku Vučiću. Te pežorativne opise je sada sramota i napisati.
U „Informeru“ su se malo zaneli pa su objavljivani tekstove sa skandaloznim naslovima, a potom povlačeni, pa kada na njih dođete preko Gugla, završite na naslovnoj strani.
Bez trunke blama i pardona se napada čovek koji je kao košarkaški stručnjak proslavio Srbiju i kroz vođenje između ostalog i srpskih klubova i reprezentacije.
Samo, šta to vredi i njemu i svimm drugim sportistima, ako ne podržavaju vlast Aleksandra Vučića, jer im onda sledi odmazda i osveta.
I neće ovo na kraju dana pogoditi ni Novaka Đokovića, ni Željka Obradovića jer su oni uspešni i ostvareni ljudi, najbolji u svom poslu. Ali je jasan pokazatelj gde smo došli kao društvo.
Nešto debelo ne valja i mora da se menja.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
