VIDEO Studenti pomogli bivšem srpskom reprezentativcu u životnoj drami: "Oni su veliki ljudi - nisam znao šta se dešava..."

Svi se dobro sećamo da je 15 minuta tišine na protestu u Beogradu, koji je bio najveći u istoriji Srbije, prekinuo uznemirujući zvuk, zbog kog su se građani uspaničili, a za koji do dan-danas nije tačno utvrđeno kako je nastao i ko je za njega odgovoran.

Na ulicama Beograda u dramatičnim trenucima našao se i Marko Samardžić, koji je u intervjuu sa Markom Novičićem na televiziji Nova S pričao o nemilim scenama, koje su na njega i te kako uticale, u zdravstvenom pogledu.

"Krenula je tišina i onda se desio taj momenat, ne znam posle koliko. Što se mog iskustva tiče, ja sam sa leve strane imao osećaj kao da je neko udario 20, 30 ljudi, kao da je poletelo… Posle sam shvatio da nije bilo tako. Osetio sam silu koja me je pogurala, posle svega toga imam traume. Našao sam se 70, 80 metara od mesta gde sam stajao. Sledeće čega se sećam, telefonom sam okrenuo suprugu, izgubio sam bio sliku posle incidenta, da li od šoka… Mislim da je bila specifična situacija na tom mestu. Ulica je ostala iznad nas, mnogo je bilo povika, da je bomba, da su uleteli kamionom, da pucaju na nas, ljudi su vrištali, neki su i padali… Nisam znao šta se dešava. Zavladala je velika panika. Niko nije ostao na ulici, mnogo ljudi se sjurilo", rekao je Samardžić na TV Nova S.

Zbog svega što se desilo zdravlje mu je bilo ugroženo, a onda je ispričao o čemu se tačno radi.

„Nisam nijednom izgubio svest, ali nemam taj prostor od te milisekunde, sledeća moja slika je kako sam u Narodnog fronta i šetam ulicom. U milisekundi kreću abnormalni otkucaji srca. Onda su krenuli šokovi od defibrilatora, brzi otkucaji srca. Imam defibrilator, kao fudbaler Eriksen. Krenuli su da se ispaljuju ti šokovi zbog abnormalnih otkucaja srca, bilo je opasno visoko“.

Objasnio je kako su mu prvu pomoć pružili studenti, a onda je hvalio doktore, pod čijim nadzorom je bio nekoliko dana.

„Strah je ogroman, tu nema mnogo izbora. On krene da opaljuje šokove, to je kao da vas neko udara u grudi. Kažu da sam četiri šoka išao ulicom, ja sam tek na četvrtom seo dole. Ne mogu da se setim momenta, to je normalno, to su neke slike. Divni studenti su odigrali veliku ulogu, tri devojke i jedan mladić, ali to su veliki ljudi. Pomogli su mi, odneli su me do ulaza u Narodni front, gde su odmah strčali lekari. To se sećam da sam ležao na podu bolnice, bili su oko mene doktori i sledeće čega se sećam, idem u Hitnoj pomoć do Urgentnog centra.“

Nastavio je da hvali studente, koji smao žele da se njihovi zahtevi ispune.

„Kao da su svi bili uspavani, ali su se onda pojavili mladi ljudi koji su spremni da sve podrede boljem društvu i sistemu. Mislim da su iskreni, uvek će imati moju podršku da na miran način ostvare svoje ciljeve, koji su legitimni. Ne traže kule i gradove, svi znamo njihove zahteve. Nikad nisam mislio da to može da se desi, da te neko pokrene u ovim godinama, oni imaju veliku snagu, koja može da promeni društvo i sistem. Mi smo ta generacija koja je živela devedesete pa sve naovamo. Mislim da oni mogu da izgrade bolje društvo, treba da istraju uz mirne metode“, naglasio je Samaradžić.

Baš želi da se otkrije istina o 15. martu.

„Za mene je stvar jasna – 15. marta u Beogradu se nešto dogodilo. Mislim da je bitno da se sazna, odgovornost je na vlastima ove zemlje. Dobro je za celu Srbiju da se otkrije šta se dogodilo. Verujem da će istina doći. Srbija je 15. marta imala sreće da se nije dogodila veća tragedija. Svi treba da izvuku pouke, to je veoma bitno za zemlju i nastavak dalje priče u ovoj Srbiji“, zaključio je Samardžić.

Ceo intervju Samardžića pogledajte u videu iznad teksta.